福笑い物語 (Priče o srećnom osmehu): Tokio

Dragi čitaoci,

Došlo je vreme da se nastavi priča o tome kako izgleda život u Japanu. Početni plan bio je da priče pišem dok sam u Japanu, ali ubrzo sam shvatila da je nemoguće lepo preneti neki raniji događaj kada ste stalno obuzeti novim iskustvima. Sada, kada je prošlo neko vreme od mog povratka i svi utisci su se slegli, spremna sam da ih, zajedno sa vama, proživim ponovo.

Posle 17 sati putovanja od Srbije do Japana, a onda još sat vremena od Narite do Tokija, napokon sam kročila na tlo ove prestonice. Tu me je dočekala moja prijateljica, Naoko Kamba, koja mi je bila vodič tih par dana u Tokiju. Prvo smo se uputile do 1 Night 1980 Hostel Tokyo Asakusa Simple Stay , gde sam odsela.

Metro

Odlazak do hostela značio je da ću imati priliku da se, po prvi put, nađem u tokijskom metrou. Iscrpljena, sa dva kofera puna stvari koje ću koristiti u narednih 6 meseci, imala sam sreću da je pored mene neko ko dobro poznaje put. Istini na volju, nisam imala nekih problema da se snađem ni kada sam, kasnije, putovala sama metroom, ali ipak se osećam prijatnije kada je neko sa mnom. Razlog je prost: moja orijentacija je uglavnom očajna. Međutim, obzirom da se Japanci trude da budu temeljni u svemu, svuda se vide mape i znakovi koji upućuju gde da idete (za mape jeste potrebno malo vremena da se analiziraju kako bi u glavi stvorili sliku o čemu se radi). Mislim da na broj ljudi koji na sve strane žure metroom nikada ne bih mogla da se naviknem, ali to da nema guranja i vikanja, uprkos gužvi, bilo je izuzetno fascinantno i osvežavajuće.

Kapsula hotel

Na sajtu piše da je mesto u kome sam rešila da provedem par noći hotel kapsula, međutim, nasuprot skučenim kutijama koje bi mi izazvale klaustrofobiju, kakve sam očekivala, spavati tu više mi je ličilo da spavam na krevetu na sprat koji je fino ušuškan u zidu.

Večera

Obzirom da sam u Tokio stigla u kasnim popodnevnim časovima, posle ostavljanja stvari jedino je bilo vremena za jednu japansku večeru. Za večeru smo, naravno, išle na ramen, jedno od najpopularnijih i najpoznatijih japanskih jela. Moram priznati da nisam očekivala da će mi se toliko svideti, a, obzirom da svi pričaju da su japanske porcije generalno male, još manje sam očekivala da neću moći da pojedem celu porciju! Tada, sam to pripisala džetlegu, ali obzirom da je za ceo moj boravak, uvek neko od mojih prijatelja dovršavao moje nudle, rekla bih da možda i nisu porcije tako male kao što se priča.

Suitengu

Sledećeg dana prvi put sam posetila šintoistički hram. Naoko me je odvela u Suitengu (水天宮), hram posvećen začeću i porođaju bez rizika. Unutar hrama nalazi se preslatka statua ženke psa sa svojim štenetom. Razlog je taj što se u Japanu, od Edo perioda, veruje da psi lako donose štence na svet i da svi štenci porastu i postanu snažni. Obično se u hram dolazi dva puta: pre porođaja i kada on prođe, da se zahvali što je sve bilo kako treba. Kao neko ko se generalno interesuje za religije, a šintoizam smatra jednom od interesantnijih, okružena decom, trudnicama i slavljenjem novog života, osetila sam jednu prijatnu energiju i spokoj našavši se na takvom mestu.

Pravoslavna crkva sv. Nikolaja Japanskog

Posetiti šintoistički hram jeste bilo fascinantno, ali otići u pravoslavu crkvu na drugom kraju sveta je za mene bio mnogo značajniji događaj. Pretpostavljam, obzirom da smo navikli na crkve na ovim prostorima, lakše je osetiti se da pripadaš takvom mestu. Obični posetioci ulazak u crkvu plaćaju i nije im dozvoljeno da mnogo priđu ikonama, dok je vernicima dozvoljeno da uđu besplatno, odu do ikona i pomole se. Unutrašnjost crkve je VELIČANSTVENA i još lepša od spoljašnjosti, ali slikanje nije dozvoljeno. Inače, pravoslavaca u Japanu ima veoma malo, ali mogu se naći u nekim delovima zahvaljujući ruskim misionarima. Prvi koji je Japance upoznao sa pravoslavljem je upravo sv. Nikolaj.

To je sve za sad. Želela sam da vam pokažem neke od interesantnih stvari koje se mogu videti u Tokiju. U sledećem članku: prvi utisci iz Fukušime! Pratite sajt za najnovije objave!

Za one koji su propustili Predgovor: https://www.geekovacha.rs/2018/12/05/%E7%A6%8F%E7%AC%91%E3%81%84%E7%89%A9%E8%AA%9E-price-o-srecnom-osmehu-predgovor/