,,Mass Effect: Andromeda“ – Recenzija

 

Disklejmer: ,,Ako vas zanimaju mišljenja o igri konkretno, slobodno preskočite ovaj prvi pasus teksta i mog razglabanja, mada očekujte još ranta u ostatku teksta.“ ,,Mass Effect“. Kakva je to magična franšiza bila… 2007. godine, tzv. studio Bioware je počastio celu igračku zajednicu začetkom jedne od najpopularnijih sci-fi igračkih franšiza ikad. Nakon tog prvog dela, meni omiljenog, došao je i drugi deo 2010. godine, a zatim i finalni deo triologije dve godine kasnije… Da ne dužim sad ovde sa revolucijom koju je drugi deo uveo i lošem kraju trećeg dela franšize, bitno je da je svima ME ostao u lepom i slatkom pamćenju. Retko zabavan akcioni RPG, sa intrigantnim i nezaboravljivim likovima, za kakve je Bioware bio maher dugi niz godina. Sve do nekog tog prelomnog momenta, ponajviše nakon te 2013. godine… Bioware je bio centar mnogih kontroverzi od tad, gde se vrtelo mnogo priča i o otpuštanju velikog broja starog dela tima, brojnih scenarista, animatora itd. Da ne dužim priču dalje, Bioware je se promenio, u velikoj meri. Neću se doticati teme o tome da li je sve to bilo pod pritiskom dobrog starog paroljupca Electronic Arts-a, ili je to bila njihova suluda odluka, ali očigledne posledice su već počele da se javljaju u poslednjem delu ,,Dragon Age” franšize, a kulminirale ovim spin-off-om ,,Mass Effect” priče. A evo kako i zašto.

 

 

Auh. Prvo da raščistimo unapred ovde – ,,Mass Effect: Andromeda“ nije nikako loša igra. Ček… ček… pre nego što počnete da krckate prstiće i krećete da rantujete po komentarima ili gde već čitate, nisam ni rekao da je igra unapred dobra. Ovo je lična perspektiva jednog ME i Bioware fana, pa… bar fana onoga što je Bioware nekad predstavljao. Veliki broj ljudi je ulazio u Bioware-ove igre baš zato što su bili željni zanimljivih i intrigantnih karaktera, i jednog velikog sveta punog interesantnih priča. Najveći problem Andromede je to jedno veliko nezibežno – ,,Meh, pa okej je…“. Kvalitet priče i onoga što se najviše očekuje od ovakve igre i franšize je ispod očekivanja i kriterijuma koje je ista ta franšiza postavila za sebe samu. Dosta sati sam uložio u ovu igru i ogroman deo nje i dalje nisam istražio, ali neminovno je da se nisam vezao za karaktere i priču kao što sam uspevao za neki prethodni deo sage ili neki drugi Bioware-ov produkt. I ovo je najverovatnije direktna i neminovna posledica velikog otpuštanja unutar samog studija, i odlaska nekih velikih imena koja su radila na ME i DA franšizama u neke druge kompanije ili su bila poslata na MMO diviziju koja se bavi igrom, za sad prilično solidnom što se priče tiče, ,,Star Wars: The Old Republic“. Karakteri su zaboravni, nezanimljivi…najviše kroz razgovore sa karakterima koji se svode na opcije koje su faktički ,,pričaj mi o sebi“ nivoa, pružen je lažan osećaj neke dublje karakterizacije svih, ali teško se neko ističe svojom ličnošću i realnošću, osim nekoliko pojedinih likova tu i tamo. Glumačka ekipa koja je davala glasove zvučala je jako nezainteresovano i isprazno, sa pokojim izuzecima, kao što je krogan Drak ili slično, ali izgleda da ni Natali Dormer(znate je kao Mardžeri iz Gejmotrona ili Kresidu iz Igara Gladi) nije uspela da povadi prosek generalnoj monotonosti koju ćete čuti u nekih 80% razgovora tokom igre i slušati drvene i dosadne karaktere dok preskačete većinu opcionalnih razgovora. I sve ovo je posledica veoma plitkog, i prilično nekreativnog, tzv. ,,cheesy“ scenarija sa kojeg su svi ovi glumci morali čitati… čak i za mene koji voli da gleda prljave siraste superherojštine, neke rečenice u dijalogu me teraju prosto da patim. I baš ovde je očigledno odsustvo starih scenarista Bioware-a, i pad kvaliteta priča u igrama ovog studija od njihovog odlaska, zbog nekih veoma veoma sumnjivih razloga.

 

Khm…khm…baš se pitam zašto…

 

Osnovna premisa ovog spin-offa je da su čovečanstvo i ostale četiri veće rase iz galaksije Mlečni Put, rešili da pošalju ,,Andromeda Inicijativu“ 5 tzv. ,,Barki“ koje će dovesti koloniste od svake rase na nove ,,Zlatne svetove“ unutar susedne galaksije zvane Andromeda. I nakon 600 godina sna polusmrznutom stanju, vi se budite kao sin ,,Pathfinder-a“, tzv. Aleka Rajdera, jednog od visoko-treniranih i izuzetnih individualaca, koji je zadužen za preživljavanje i otkrivanje novih ,,Zlatnih svetova“ unutar nepoznate nove galaksije. Ubrzo otkrivate da stvari nisu kakve su bile pre 600 godina i kako su proračuni pokazivali, i odatle počinje vaša priča, puna sukoba sa novom rasom i očajničkom potragom za svetovima za kolonizaciju. Zanimljivo zvuči, ha? I jeste, bar u prvih nekoliko sati. Problem je što priča pati od sličnog problema od kog je patio i poslednji, po nekima slavni, po nekima neslavni ,,Dragon Age: Inquisition“, a to je da ste vi brže bolje nakon prvog sata ,,The Chosen One“, da u vas gledaju kad god im treba nešto, da se od vas očekujete da spasite već očajne koloniste koji traže novi svet i novi dom. Vi, vi, pa vi, za razliku od nekih ranijih Bioware naslova gde je bilo znatno manje takvog osećaja, ili se bar nije činilo kao da su vam nalepili etikatu na čelo na kojoj piše ,,Ja sam vaš novi Mesija“. Takođe, ono što je krasilo ranije delove franšize, a to je bio veliki politčki aspekat i intriga, je znatno manje prisutno ovde u Andromedi. Uprokos svemu tome, priča ume biti na momente intrigantna, i ume ponekad, ali preretko, da baci pred vas neke bitne odluke. Ono što je korak u pozitivnom smeru je to što više nema onog klasičnog Svetlo/Tamno(Paragon/Renegade) sistema, već su stvari koje će Rajder(muški ili ženski) izreći i činiti podeljene u četiri kategorije – emotivano, logički, ležerno i profesionalno. Ipak, tu je problem što vam veliki broj stvari koje izgovorite neće davati osećaj neke težine i uticaja na sve…verovatno zato što to i ne rade toliko, osim u slučaju većih odluka koje se dešavaju svega desetak puta u toku cele igre, što ultimativno ostavlja mlak i bezukusan osećaj što se tiče priče, koja naravno ostavlja dosta otvorenih stvari za buduće nastavke, pa ne očekujte neki kraj koji će vam objasniti sve, već će vas ostaviti sa skoro isto onoliko pitanja koliko ste imali na početku igre.

Vi ste izabrani, i ti si Izabran, i idi spasi sve… okej… kapirate već…

 

Questovanje u igri i broj aktivnosti koje možete upražnjavati je stvarno veliki. Andromeda malo refinira singplejer MMO sistem kojim je ,,Dragon Age: Inquisition“ odisao… i ne svodi se na baš toliki grajnd i mukotrpan rad, ali ipak se oseća u velikoj meri taj deo i ovde. Prva stvar koju ćete shvatiti nakon nekoliko prvih sati igre je da ćete da skenirate apsolutno svaki čas i sve. Većina side questova, čast izuzecima koji su stvarno lepo odrađeni, se svodi na klasično trčkaranje po neku stvar i trčkaranje nazad i tako do ko zna kad jer open-world questova stvarno ima previše, što nije i dalje na nivou DA:I, ali svakako se vide tragovi istog. Nije previše naporno, s obzirom da veće distance možete brzo preći, ali ipak ovim misijama je trebalo dodatnog dodira i razvitka na polju gejmpleja da bi se došlo do nekog zadovoljavajućeg i zanimljivog nivoa igre. Pogotovu kod crafting sistema, jer apsolutno sva oprema koju budete želeli i koja će vam trebati(od oružija, preko augmentacija za iste, pa sve do oklopa) dolazi iz craftovanja. A crafting sistem se bazira na nalaženju…khm…pardon…skeniranju brojnih minerala i uredjaja i objekata na koje ćete naletati po galaksiji. Takođe, Andromeda i pruža neki after-story sadržaj, ili sadržaj koji možete sav uraditi pre kraja priče, a to je sistem povećavanja dostupnosti planeta za život i vadjenja kolonista iz kriogenih komora kao direktna posledica toga, pa će oni poboljšavati glavnu bazu Inicijative Ipak, sa druge strane, nije sve mukotrpna patnja i monotonost, jer Andromeda uspeva da stvarno da ogroman osećaj istraživanja nepoznatog i veoma dobro poboljšava neke probleme od kojih pate open-world igre. Planete i svetovi na njima u Andromedi su prelepi, zanimljivi i dovoljno različiti da vam svaki pruži novo iskustvo i nove zverke i neprijatelje protiv kojih ćete se makljati i saveznika koji će vam davati nove muke sa kojima ćete da se bijete. Svi mini open-worldovi koje planete pružaju su veoma lepo osmišljeni, i proći ćete od pustinja, preko tropskih i divljih predela pa sve do zaledjenih pustoši i sve to uz dodatne muke sa teškim uslovima koje ćete se truditi da ,,popravite“ da bi bili naseljivi, i tu nemam ništa osim pohvala.

 

 

Veliki deo igre čini i borba, tj. combat, koji je takođe jedna od svetlijih tačaka igre. U odnosu na prethodni deo franšize, Andromeda povećava mobilnost u borbi višestruko, i ima onaj ,,flashy“ i epski osećaj koji podseća na ono što smo već videli i u DA:I. Ovoga puta, klasni sistem je neverovatno fleksibilan i koja klasa ćete biti zavisi od vašeg ulaganja iskustvenih poena u neku od tri kategorije – Combat, Tech i Biotics, sa mogućnošću veoma zanimljivih i zabavnih komboa izmedju dve ili sve tri kategorije kada vam se otvaraju novi bonusi u zavisnosti gde i koliko ste poena uložili, što me najviše podseća na ,,Kingdoms of Amalur: Reckoning“ klasni sistem, koji je gotovo sigurno bio inspiracija i za ovako nešto sad. U borbi sada imate i dash i jetpack na raspolaganju, kao i 3 slota za vaše sposobnosti koje možete kombinovati na veoma kreativne i vizuelno impresivne načine, moram priznati. Iako je većina neprijatelja generalno predstavljala predvidljive pretnje, eksperimentisanje sa sposobnostima se definitivno ohrabruje i možete stvoriti od svemirskog nindže, preko tehnomejdža, pa sve do klasičnog raspucavača metkova na sve strane.

 

 

Pre nego što uronim u onaj deo koji svi prokleto čekaju, napomenuću da je verzija igre koju sam ja igrao, uključivala day-one peč i da ima određenih stvari koje su popravljene u odnosu na većinu stvari koje ste videli po internetu. Da se razumemo – facijalne animacije i animacije karaktera uopšte su abominalne. Ne toliko kao što ste imali čast da vidite na nekim skrinšotovima po internetu ili slično, ali animacije i dalje pate od ogromnog, previše očiglednog amaterskog rada. Nakon day-one peča, donekle su neke stvari popravljene, pa karakteri više ne trče kao krabe, kao što su radili u nekim pre-release verzijama igre i slično, ali sa druge strane, i dalje su neki pokreti previše neprirodni, a facijalne animacije su, iako za nijansu bolje, i dalje užasavajuće i čine da neki karakteri izgledaju kao da imaju neku akutnu mentalnu bolest. Nakon toliko pročitanih izjava od bivših zaposlenih u Bioware-u i od trenutno zaposlenih, i dalje mnogima, pa ni meni nije jasno kako i zašto je Bioware dopustio ovako nešto da im se desi. Naravno, očigledan je uticaj neke politčki korektne baljezgarije, i da je dobar deo ovoga uzrok svega ovoga, zapošljavanje nekih ljudi koji očigledno guraju neke svoje političke stavove na pogrešan način u video igre, kao i zapošljavanje ljudi koji nemaju više od srednjoškolskog iskustva što se tiče animiranja i programiranja vizuelnih efekata. Postoji očigledna paralela koja se može povući kako i zašto bi neke stvari morale izgledati bolje nakon 10 godina i 4 igre iza sebe, ali ne bih da ulazim to, jer je to samo po sebi posebna tema za razgovor. Osim ovog, masovnog ekscesa koji je ova igra napravila i dobrim delom dodatno sebe pokopala u jedan veliki mediokritet ka kome putuje polako, ali sigurno, ostali grafički aspekti igre, koji obuhvataju otvorene svetove, animacije borbe i vizuelne efekte koji pršte na sve strane, svakako su za svaku pohvalu i predstavljaju jedan veoma šaren, i prijatan za oko vizuelni spektakl. Igra može predstavljati neke probleme što se tiče jarkosti boja, sa nekim svojim dodatnim grafičkim opcijama, pa sve to može otići u još ludje i hromatski obojenije vode, ali to se lako rešava isključivanjem istih opcija u igri. Igra je svakako, veoma zahteva, i što se tiče optimizacije, nakon day-one peča koji je ispravio mnoge gličeve i bagove koji su igru krasili i bacali nemali broj frejmrejt padova, igra je sasvim ok optimizovana, ali ipak očekujte solidne padove frejmrejta u određenim momentima i lokacijama.

 

A-ali…zašto…

Zvuk u igri je pristojan. Već sam dodirnuo temu glasovne glume koja nije na zavidnom nivou, ali efekti zvuče autentično. Soundtrack nije doduše ni po čemu impresivan, i u dosta momenata previše podseća čak i na neke numere iz DA:I, ali ipak daje taj neki ,,svemirkast“ osećaj, dok nažalost na kraju ostavlja taj ponovo bolno prosečan otisak na igri, jer je na kraju samo dosta zaboravan i ne budi osećaj misterioznosti i istraživanja. Igra i dalje pati od bagova i gličeva, što je uobičajeno za ovaj žanr igre. Moram napomenuti i da su vaši saborci, tj. da je njihov AI apsolutno idiotski i da je se u pregršt situacija pokazao kao apsolutno debilan, srazmerno njihovim facama. Multiplejer je sasvim solidan i zabavan, ima neke zanimljive misije koje možete odrađivati da biste stekli bolju opremu u singlplejeru, ali ništa vredno spomena. Vidi se da ni u ovoj igri, kao ni u prošlim, fokus nije na igri za više igrača, iako se customization sistem može pokazati zabavnim isprva, a mečevi interesantni zbog jako lepog i brzog borbenog sistema, ali ništa revolucionarno tamo nećete naći. Igra je i dalje neizmerno zabavna na momente, ali nažalost iz pogrešnih razloga i u pogrešnim momentima koji su se obično povezivali ranije sa Bioware-om i njihovim igrama, a to je uglavnom borbeni sistem i čist duh za istraživanjem, pentranjem i unapređivanjem raznih stvari u vidu opreme ili osećaja da zapravo omogućavate kolonistima da nađu novi dom.

 

Glavnog karaktera možete napraviti da izgleda koliko toliko nedebilno…

 

Sve u svemu – ,,Mass Effect: Andromeda“ odaje osećaj kao nešto što je dopola završeno. Igra koja sadrži ogromnu količinu sadržaja, ali je bolno nekonstantna u kvalitetu sadržaja koju pruža. Njeni svetovi i borbeni sistem prosto sijaju, dok baš oni kvaliteti koji su odlikovali ,,Mass Effect“ franšizu, u vidu scenarija i misija, su bolno slabi i iako su prethodni aspekti igre relativno jaki, nedovoljni su da kompenzuju dovoljno tamo gde igra pada u tamu. Kao ,,Mass Effect“ igra, Andromedi fali onaj neopisiv osećaj politike, intrige, moralnosti i naracije koju su njeni prethodnici tako ponosno posedovali. Za mene je se ovaj serijal igara uvek vrteo oko karaktera i teških odluka, tako da je ovaj susret sa ovako slabim pisanjem(ne užasnim, ali bolno prosečnim), za mene toliko gori, a verujem i za sve ljude koji se isto osećaju kao ja. Ipak, ne mogu reći da se nisam zabavio uz igru, uprokos svim njenim minusima i problemima, a oni što su strpljivi i oni koji vole čisto da budu tu zbog nekog osećaja istraživanja će eventualno naći pokoju zvezdu koja sija u mraku, nažalost, jako velikom u dubokom mraku svemira u koji je ova franšiza polako utonula.