“Torment Tides of Numenera” — Recenzija!

Sada već daleke 1999. godine je svetlost dana ugledala legendarna igra “Planescape: Torment” koju i danas ljudi rado spominju kada se priča od kvalitetno napisanim RPG igrama. Svi smo priželjkivali nastavak ili novu priču iz istog sveta i posle mnogo napora ljudi iz kompanije inXile entertainment dobili smo “Torment Tides of Numenera”. Sve je počelo sa Kickstarter  kampanjom još 2013. godine. Od ciljanih 900.000 dolara uspeli su da skupe oko 4.000.000 zelenih novčanica. To im je omogućilo da okupe zaista dobar tim koji će raditi na izradi igre i pisanju kampanje.

Za razliku od “Planescape” igre, “Tides of Numenera” se odvija na Devetom svetu koji je pun ostataka ranijih naprednijih civilizacija koje su se dizale i padale kroz eone. Artefakte koji su ostavština tih civilizacija nalaze ljudi koji trenutno žive na Devetom svetu, koriste ih kako znaju i umeju, a nazivaju ih numenere. Jedan od tih ljudi nalazi način da iskoristi numenere, postane snažniji i na kraju krajeva dolazi do ključa besmrtnosti. Međutim, svaki put kada treba da prevari smrt, on za sobom ostavlja iskorišćena tela koja mu više nisu potrebna. Igrač dobija ulogu jednog od tih tela, koja zapravo predstavljaju nus efekat celog procesa. Nakon što prvobitni vlasnik napušta telo, vi se budite u letu, tačnije prilikom pada sa ogromne visine u kristalnoj komori. Nakon neprijatnog susreta sa površinom kreće i vaša avantura. Naravno, kao i u igri po kojoj je rađen ovaj naslov imate amneziju i sećanja vam se vraćaju postapeno kroz avanture. Memorija se glavnom liku vraća prilikom interakcije sa drugim likovima, ili kroz kontakt sa predmetima ili građevinama. Sve bi to bilo fino da nema malog problema koji je nastao tolikim menjanjem tela, a u pitanju je otelotvorenje “Tuge” koja juri sva tela u nameri da ih uništi.

Jedna od prvih stvari koje će frperi primetiti je da nije u pitanju D20, ili neki sličan popularan sistem. Zapravo, borba i odlučivanje o uspehu u igri zavisi od poena koji su vam preostali da utrošite za “napor” za određenu radnju. Naravno, dizanjem nivoa dobijate više bodova, a već postojeći se obnavljaju posle svakog odmora. Mreža sposobnosti je solidna i sve je veoma jasno opisano, tako da možete relativno lako da razvijate lika u željenom smeru. Postoje tri klase, glaive, nano, i jack – iliti grubo opisano ratnik, mag i lopov. Generalno gledano lako je navići se na ove suštinske promene; jednostavno je, brzo i dovoljno dobro izbalansirano.

Grafički segment igre je za svaku pohvalu. Likovi izgledaju jako lepo, a lokacije su na odlično ilustrovane i posebno je lepo videti sitne promene i animacije na njima. Interesantno je što se, za razliku, od prethodnika sada mapa i posmatrani deo mogu uveličati kako biste bolje videli neke detalje. Malo je teže na prvi pogled naći elemente sa kojima je moguća interakcija, ali su programeri to rešili tako što se pritiskom na dugme “tab” vide predmeti koje možete koristiti. Velika je zamerka odabir fonta (i njihova veličina) koji je korišćen na panelu za komunikaciju. Ovo je ipak igra u kojoj ima mnogo da se čita, a ja ionako nosim naočare i nije prijatno piljiti u ekran kako bi se razaznala sitna slova. Na sreću, tu je barem prilično kvalitetna muzika koja prati celu igru, pa to olakšava patnje sa sitnim slovima.

Suština Torumenta jeste dobra priča i odlično pisana kampanja, što je jedan od glavnih razloga zašto je stara igra bila toliko popularna. Međutim, sada je 2017. godina i ekipa iz kompanije inXile entertainment je napravila nekoliko grešaka koje bi mogle mnogo da ih koštaju. Za početak, treba imati na umu kakava je današnja publika i trebalo je da znaju da su ljudi lenji i da vole da im glumci pročitaju što je više moguće dijaloga. Sa druge strane “jeste”, neće svako igrati ovu igru i neki bi rekli da je ona za elitne igrače većih intelektualnih kapaciteta… Na stranu takve rasprave, nedostatak glasovne glume je činjenica i dobra glasovna gluma bi mogla samo da učini igru boljom. Takođe, primetan je nedostatak sinematika. Nije kao da nisu imali finansija za to, a videćete tokom igre da postoje delovi koji su kao stvoreni za animirane sekvence. Današnji igrači ih vole, a ovako se dobija utisak da igramo nedovršenu igru, iako to nije slučaj. Međutim, na stranu sve to, najveći problem je sveopšta konfuzija na samom početku igre. Od samog starta ste stavljeni u potpuno nepoznat svet i na najsuroviji mogući način morate da se upoznajete sa njim. Ubeđen sam da je to moglo malo suptilnije da se odradi. Ono što najviše izvlači ove nedostatke je odlično urađena priča i svaka rečenica je malo remek delo za sebe. Reklo bi se da neretko i preteruju sa opisima i detaljisanjem.

Vidi se da su se autori ponajviše fokusirali na najteži deo, a to je pisanje dobre kampanje, kao i razvijene mape grananja priče. Naime, kao i u svakoj kvalitetnoj RPG igri će od vaših odluka na samom početku zavisiti neka kasnija dešavanja. Takođe, nisu zaboravili ni na međusobne odnose među članovima ekipe, što samo čini igru zabavnijom. Pride, ne mislim na ljubavne trougle i ubacivanje elemenata simsa u igru. Naime, svaki od likova koje možete povesti sa sobom ima svoju priču, ali i saznanja o određenim delovima sveta.

Konačan utisak je da je ovo jako dobra RPG igra vredna pažnje svakog ljubitelja, ali nažalost naslednik nije uspeo da nadmaši prethodnika. Možda im je trebalo više novca i vremena da uveličaju ovaj naslov ili možda malo sveže krvi da ih usmeri ka onome što bi bilo prihvatljivije i novim igračima, ali avaj. Svakako preporučujemo igru, ali se spremite da mnogo sati provedete čitajući slovca na monitoru. Ako nemate dioptriju, evo idealne prilike da je zaradite.

Piše: Bojan Vukadinović