Moana tj. Vajana- recenzija

Nakon mučnog januara, koji kao da je trajao mesecima, i mučnog dobrog dela februara presečenog gripovima, počeli su da se pomaljaju prvi znaci toplijeg vremena, da ne kažem proleća. Sunce je raspizdilo svoje zrake te se ne smrkava baš nekoliko sati pošto svane, mačke u dvorištu deru se kao konji, utihnule su politički obojene zafrkancije na račun grejanja i tako dalje. Idealan period da se pogleda fantazijski animirani film čija je radnja smeštena na polinežanska ostrva.

Dakle, gledala se „Moana“ ili – kako su je u Evropi sinhronizovali – „Vajana“, što bi u srpskim bioskopima bilo „Milunka“ da je neko bio kreativan. Loš humor po strani, o tome zašto je Moana u lokalizaciji postala Vajana već je pisano na portalu Geekovache, ali ja ću u kontekstu ovog teksta, protiv lektorskih propisa, nastaviti da je zovem Moana.

Dakle, kakav je bio film? Bio je dobar. Ovo je 56. Diznijev dugometražni animirani film i ako hoćete malo čarobnog praha s Diznijevom čarobnom formulom, nećete se kajati zbog bioskopske karte. Ovo je najdiznijevskiji diznijevski dizni koji je do sada diznisao. Najvažniji ključni momenti u zapletu

Crkni životinjo….

priče biće vam objašnjeni kroz pesmu, želećete da svi sporedni životinjski likovi pomru, a tihookeanski turizam zabeležiće blagi porast (makar preko Googleovog pretraživača slika). I to je, recimo, ovaj film prepričan bez spojlera. Ono što se još može reći o radnji filma, a što takođe spada u Diznijev početni paket, jeste da sadrži princezu, pardon naslednicu-poglavicu (jer feminizam!) koja mašta da ode negde u daleki svet, van dosadne svakodnevice koja je guši. Baš ta dosadna svakodnevica biće ugrožena kad se ispostavi da priroda ostrva na kojem živi njen narod umire iz natprirodnih razloga i na Moani će biti da otplovi van poznatog mora i uradi sve što već treba da bi vratila ravnotežu prirodi. Na ruku joj ide to što ju je izabralo more i što joj na putu pomaže polubog Maui (kome, uzgred, glas daje Dvejn Džonson, poznatiji kao Rock).

Da li je Dizni ostao dosledan polinežanskoj mitologiji, pojma nemam. Da li je prikaz Moane i Mauija ispoštovao maorsku tradiciju i nasleđe – ’nako, složena je to tema uvek bila… Isto onoliko koliko je „Mulan“ dosledno prikazala kinesku istoriju ili koliko „Zaleđeno kraljevstvo“ oživljava norveški folklor. No, recite mi, da nije ovog dugometražnog animiranog filma, da li bi se neko od vas uopšte trudio da razmišlja o mitologiji Polinezije. Takođe, ono što mogu da primetim kroz svoj hobi, a to je ples, jeste da je među drugim plesačima prisutnim na sceni u regionu zbilja u proteklom periodu poraslo interesovanje za polinežanske plesove. I kad se čovek stvarno malo udubi u snimke profesionalnih izvođača na Youtubeu, to nije nimalo jednostavno za izvođenje. Izučava se godinama i sve je važno: svaki položaj tela koji oponaša kretanje prirode i priča neku mitološku priču. I iskeno pozdravljam ako Moana bude bila vetar u leđa koji će hulu dovesti u sferu opšte kulture zajedno sa salsom, tangom, flamenkom, da ne kažem i užičkim kolom (pozdrav, Milunka), u smislu da će ljudi prosto znati šta je to i neće im biti nešto neobično. Takođe, uopšte nije slučajno što su u Fejsbuk grupi „Character Desigh Chalenge“ tema ovog meseca baš Maori.

Po koncept artu se dan poznaje.

Možete biti i potpuno nezainteresovani za sve izrečeno u prethodnom pasusu i pogledati Moanu zato što je to jedan, onako, sâm po sebi, zaista lep film. Vizuelni umetnici zaista su odradili majstorski posao! Teksture mora i kamenja su melem za oči. Svaka boja i senka su na svom mestu. U nekoliko navrata otišli su korak dalje u kombinovanju 2D i 3D grafike, stvarajući iluziju ručno slikanog akvarela. Lepo, lepo i milion puta lepo. Svaki šraf-zaposlenik ove kompanijske imperije opravdao je svoj zarađeni ’lebac, a s obzirom na to da svoje zaposlene zaista vode u prirodu gde se dešava radnja projekta na kojem rade kako bi pronašli inspiraciju, pao je tu i neki kokosov koktel sa šarenom slamkom. Takođe, želim da pozdravim novu generaciju devojaka koja će tek doći, a koje će se (ne)svesno ložiti na stamene muškarce glatkih tela prekrivenih plemenskim tetovažama. Lepo je to i u to ime zahvalićete se Moani (nazdravlja bezalkoholnim koktelom sa šarenom slamčicom, koji je takođe inspirisan ovom recenzijom).

Zašto dama plovi da vrati čarobno srce ostrvske boginje sama?