“The LEGO Batman Movie” – okasnela recenzija

Piše Isidora

Moram nešto da priznam: odvučena sam u bioskop gotovo na silu. Iako, po službenoj dužnosti, marljivo pratim sve što je vezano za milu nam žanrovsku pop-kulturu, superherojština mi je oduvek bila slepa tačka. Kada neko od prijatelja počne da mi s ushićenjem prepričava koliko mu je prijao najnoviji Marvel ili kako je DC opet promašio temu, učtivo klimam glavom, potapšem ih po ramenu i kažem „e pa baš mi je drago zbog tebe“, bez suštinskog razumevanja šta je to što kostimirane čike i tete koji se bore za pravdu uz pomoć prenadrkanih specijalnih efekata čini toliko uzbudljivim. Dodajmo tome da me je i legomanija zaobišla u detinjstvu – više sam volela da se igram s Hi-Menom i Mastersima nego da slažem kule i gradove – kao i da sam prvi Lego film pogledala samo usput, na preskok, i očigledno je da „Lego Betmen“ nije bio visoko kotiran na spisku stvari koje želim da vidim na velikom platnu. Ni sanjala nisam da će se skockane CGI avanture čoveka-šišmiša, koje se pri tom lažno izdaju za dečiji film, pretvoriti u  najzabavnije bioskopsko iskustvo u proteklih nekoliko meseci.

Elem, d’utvrdimo gradivo: u impresivno izgrađenom lego-Gotamu, lego-Betmen – frankenštajnovski sastavljen od parčića ličnosti svih Betmenovih inkarnacija ikada, što ga čini najbetmenskijim Betmenom koji je ikada betmenovao – redovno se maklja s lego-superzlikovcima. Lego-Betmen je ogrezao u neukusnu egomaniju praćenu čestim izlivima javnog kurčenja, što je u kontrastu s mizernim, usamljenim životom kakav vodi kad se ne bori protivu zločina, u kome podgreva večeru u mikrotalasnoj i maratonira romantične komedije. Prilikom jednog rutinskog okršaja s lego-Džokerom, kada ga je ponovo sprečio da digne Gotam u vazduh, Betmen će u napadu samozaljubljenosti grubo slomiti srce sveprisutnom superzlikovcu – skresao je Džokeru da mu je do njihove veze stalo k’o do crnog ispod noktiju, i da Betmenu nije potreban niko, a kamoli tamo neki klovn koji se tripuje da mu je arhineprijatelj. U suzama, ogorčen poput one poslovične prezrene žene, Džoker se upušta u pakleni plan da natera Betmena da prizna kako mu je on najveći neprijatelj. Kada zbog toga budu počele da pucaju granice između dimenzija, a jedino Betmen može da spase dan, postaje jasno da će čovek u odelu šišmiša morati da nauči neke važne životne lekcije ne bi li i ovoga puta pravda trijumfovala.

Upakovan u oblandu porodičnog filma o zajedništvu i prijateljstvu – čija poruka, začudo, uopšte ne deluje šećerasto i ljigavo – „Lego Betmen“ je vrhunska parodija, ljubavno pismo svemu što čovek-šišmiš predstavlja, i slamka spasa za DC filmografiju, u trenutku kada su svi krenuli da ozbiljno kolutaju očima na njihove ekranizacije. Osim majstorski odrađene animacije i poštene lego-akcije, film briljira na polju humora i metafandomske dekonstrukcije superherojštine. Sprdnja na račun Betmena kao ultimativne muške fantazije o moći jednako je zasluženo pakosna i puna bezuslovnog razumevanja – nakon čitavog niza filmova u kojima Betmen sam sebe preozbiljno shvata i namrgođeno se samosažaljeva, i red je bio da mu neko malo nalupa šamare ne bi li se ponašao kao odgovorna odrasla osoba. No pre svega, „Lego Betmen“ je jedan slasni, veličanstveni geekodrom koji uživa u rušenju četvrtog zida, i oslanja se na to da publika dubinski poznaje tematiku kako bi mogla da po’vata fore. Film će nas provozati od crno-belog Betmena iz 1940-ih, preko kempa Adama Vesta, kroz Tima Bartona i Arkam video igre, pa sve do trilogije „Mračnog Viteza“ i onog novog štagodsutimeželelidapostignu s Benom Aflekom. Ne samo da se u jednom trenutku pojavljuje čuveni „shark repellent“ sprej, nego ima i ulogu takozvane Čehovljeve puške – i zaista je bio moćan osećaj biti jedna od tri osobe koje su se na taj prizor iskidale od smeha u sali punoj zbunjene sitne đece i smorenih roditelja. (Napomena: drugo dvoje su prijatelji koji su mene odvukli u bioskop.) Kao i njegov lego prethodnik, i „Lego Betmen“ odlazi korak dalje u mišmašu eksploatisanja pop-kulturnih franšiza – kada dimenzije počinju da se cepaju, u narativ naviru likovi iz milion i jednog popularnog naslova, od „Gremlina“ do „Gospodara prstenova“. I dok geekovska publika u ekstazi juri reference, čovek sebi duguje jedno cinično kolutanje očima: nastala su poslednja vremena, jer jedna jedina korporacija poseduje autorska prava na tol’ke franšize, pa im se može da se igraju k’o deca. Ali ostavimo kapitalizam po strani – po tome kako se sa tematikom zajebava, i koliko je istovremeno voli, „Lego Betmen“ uopšte ne nalikuje na neku od novijih verzija sage o čoveku-šišmišu, već više vuče na jednog „Dedpula“. A „Dedpula“ svi gotive.

Kontam da mi se film upravo i dopao jer taman toliko znam na zadatu temu da se tapšem po ramenu što kapiram fore, a opet mogu da seirim nad pomenutom pakosnom parodijom i znalačkom dekonstrukcijom žanra koji već postaje naporan po tome koliko dominira bioskopskom produkcijom. No, nije red da ja kao deklarisani nemač pojma o superherojštini i amater na polju betmenologije dalje lelemudam. Kako bih tekst završila valjanim osvrtom na sve nijanse omaža svim mogućim Betmenima, reč prepuštam nekome ko jeste ledžit stručnjak: Draško Roganović, naš čuveni prevodilac i rezidentni ekspert za sve vezano za DC. Evo šta gos’n Draško ima da dosoli na temu „Lego Betmena“:

„Po strani relativni dramaturški kvaliteti ili mane ovog filma, The LEGO Batman Movie je imao dva cilja: da zabavi, i da DiSijevim fanovima nakon dugo vremena na velikom platnu pruži prepoznatljivi matični univerzum. A podilaženje fanovima (iliti, po naški – fanservice) odavno nije ovoliko prijalo.

Tu su već obavezne i očekivane muzičke, dijaloške i vizuelne aluzije na sve prethodne filmske inkarnacije i kultne stripske naslovnice Osvetnika s Ogrtačem, kao i reference na Donerovog Supermena, animirane Superfriends,  Soder-kolu, Harli i ostale prepoznatljive hitove DC Univerzuma

Dovoljno upečatljiva pojavljivanja opskurnih zlikovaca kao što su Jajoglavi (stvoren za Vinsenta Prajsa u TV Betmenu 60ih), Orka (atipična i nepravedno zaboravljena stripska negativka) i Kralj Priloga (sa svojim urnebesnim senf i kečap pištoljima) možda i uspeju da unesu preko potrebnu raznolikost u buduća Betmenova stripsko-filmska pojavljivanja (MANITE SE VIŠE DŽOKERA, NE IDE VAM VIŠE ČAK NI KAD DOVEDETE HAMILA U ADAPTACIJU FAMOZNOG THE KILLING JOKE!)

Fanovi Bartonovog Gotama, mimo mnoštva pozadinskih referenci, najzad mogu da miruju jer je ispravljena višedecenijska nepravda (neki to zovu i whitewashing) – Bili Di Vilijams je najzad uspeo da ulogu Harvija Denta iz Betsa ’89 istera do njenog logičnog zaključka, postavši Dvoliki.

Prikladni omaž Betmenu iz ‘66 je i taj da dobronamernu i harizmatičnu urnebesnost Adama Vesta prosto nije moguće dočarati LEGO kockama, već je neophodno pustiti igrani klip kao flešbek (a u samoj završnici iskoristiti njihove vidljive zvučne efekte i – sad već legendarni – Sprej-protiv-ajkula, koji možda i najbolje simbolizuje istinsku LEGO filozofiju ovog filma: ništa nije za bacanje, sve se može ponovo iskoristiti).

DiSi ne bi bio DiSi da nema nepotrebne (i samim tim simpatične) prozivke Marvela, i njihovog natčovečanski bogatog kamena temeljca filmskog univerzuma, Ajronmena

…ali takođe ne bi bio DiSi da nema i prozivke na sopstvene nedavne dubiozne filmske adaptacije, od onih suptilnijih, gde Ubici Kroku, kao i u Odredu otpisanih, drugi negativci reda radi prepuste najnebitniji zadatak (I actually did something!, trijumfalno veli on na samom početku filma), do pravljenja limunade od limuna zvanog Betmen protivu Supermena: Zora nosi Pra(v)du tako što se Betmenov novootkriveni animozitet prema svom kriptonijanskom kolegi koristi kao pokretač same radnje: Džokerova sasvim logična ljubomora navodi ga da preduzme drastične poteze, ne bi li osvojio mržnju svog života.

Da ne pomislite kako je podilaženje fandomu rezervisano samo za milijarde Bet-manijaka, tu su i zlikovci iz drugih voljenih (i dostupnih) franšiza: Gremlini, Voldemor (kome glas daje Edi Izard, pošto je Rejf Fajns bio zauzet glumljenjem Alfreda), Agent Smit, Drakula, Oko Saurona, King Kong, Spilbergova Ajkula po imenu Brus, Meduza, Zla Veštica Zapada, Stvorenje iz Crne Lagune pa čak i neki tamo neimenovani Britanski Roboti.

Tu je i jedna od najvećih tradicija superherojskih narativa – retkon! Ovaj put upotrebljen za smehotresan geg koji menja poreklo Robinovog drečavog kostima.

A ko ima Ajfon, i želi da se oseti kao odveć privilegovani burž… ovaj, kao Brus Vejn, nek ponavlja Siri (koja je u filmu „odglumila“ glas Betkompjutera): Hey, ‘puter! sve dok dotična ne ispuca sve svoje „skrivene“ reklamno-sinergične odgovore.

I, kao i sve najbolje superherojske price, ova lista nema kraja, već samo Nastaviće se… (u člancima koji osvanjuju diljem interneta, poput ovog ili ovog.)

U suštini, ako ste ikada voleli maltene bilo koji produkt pop-kulture, ovaj film ima kašičicu (ili kutlaču) šećera koja će vam pomoći da lakše progutate i ono što možda nije vaša šoljica čaja. (#retkoprikladnamešovitametafora).“