Gospođica Hokusai – plutajući svet japanske slikarke

Osim ako ste živeli pod kamenom ili niste pratili anime scenu tokom protekle godine, sigurno vam nije promakao naslov „Gospođica Hokusai“.  Ako jeste i ako prvi put čujete za taj anime, šta tražite ovde? Očigledno je da vas interesuju neke druge stvari u životu i to je potpuno u redu. Ako biste ipak ostali i nastavili da čitate ovaj tekst, dobićete toplu preporuku zašto treba pogledati ovaj animirani film. S druge strane, oni koji su čuli za film, a još ga nisu pogledali, takođe ne treba da strepe – neće biti spojlera.

mv5bmzm0yme3ntgtmjvhms00ndmxlthhzdqtzdy0njuwyjvlndblxkeyxkfqcgdeqxvynde5mtu2mde-_v1_

Prvo malo faktografije… Ovaj anime nam donosi studio I.G. i on je adaptacija mange „Sarusuberi“ koju je napisala i ilustrovala Hinako Sugiura. Film i manga pobrali su pregršt nagrada i priznanja. Manga je dobila nagradu žirija na festivalu u Anesiju. Usledio je film, koji je svoju premijeru u Japanu ugledao u maju 2015. godine, a u Americi je prvi put prikazan kao deo internacionalnog festivala filma „Fantasia“ (Fant-asia), jednom od najjačih festivala azijskih i žanrovskih filmova u Americi. A u Beogradu je prikazan na devetom „Japanizmu“ i može se naći preveden na sajtu BG-anime.
mv5bnweyodnlnwutn2m0ys00ztm2ltlimwqtmtjmmgy1ngyxy2qzxkeyxkfqcgdeqxvynde5mtu2mde-_v1_Sada na red dolazi priča. Ljudi obično čekaju da izađe cela sezona određene serije kako bi seli za vikend i stukli je u jednom cugu. Osim ako niste ekstremno zauzeti, kao ja, pa jedan dugometražni animirani film od sat i po cepkate na manje celine pred spavanje… I, zaista, to mu nije oduzelo ništa od čarobnosti i toka priče jer se radnja sastoji od više kratkih narativnih celina, isečaka iz života gledanih kroz oči O-Ei, kćeri slavnog slikara Kacušika Hokusaija. Dakle, film nas vodi u Japan, u Edo period. Osamnaesti vek je za Japan bio vreme prosperiteta i vladavine šogunata. O životu slikara Hokusaija generalno se jako malo zna i sve ono što se u filmu dešava više je rekonstrukcija tog perioda istorije: priča o tome kako su ljudi živeli, radili, provodili vreme, kako su se kroz njihov život prožimali religija i sujeverje, pa samim tim i umetnost. U kontekstu: šta bi bilo kad bismo zamislili kako je izgledao život Hokusaija i njegove kćerke i kako bi oni provodili svoje dane. Japanci ne pate od dramske forme u tri čina, već više koriste deliće života i priče koje karakteriše otvoreni kraj (to jest, anime serije i mange koji izlaze već decenijama bez izgleda da se ikada završe). Povrh svega, ostvarenje se bavi najuticajnijim japanskim slikarom žanr-scena i svakodnevnice. Tako je ovo moje „cepkanje“ filma čak i jako lepo leglo uz ceo koncept.
mv5bnmq3zme0mjmtzdqwns00njizlwizmgytngfknjq1nwq3nthhxkeyxkfqcgdeqxvynde5mtu2mde-_v1_

Na studijama istorije umetnosti nismo se skoro uopšte bavili umetnošću azijskog kontinenta, a  Hokusaija i njegove ukijo (Ukiyo) pomenuli smo tek u kontekstu evropskog impresionizma: kako su Mone, Mane i ostala ekipa bili impresionirani japanskim grafikama koje su sakupljali i pokušavali da kopiraju u vreme kad je evropska umetnost bila u krizi. Impresionirani impresionisti, ko bi rekao? Ovo kopiranje se odnosi na način kadriranja: uštogljene akademske kompozicije ustupaju mesto prizorima iz svakodnevnice i skicama nestalne prirode. Pojam „ukijo“ u budizmu bukvalno označava „plutajući svet“ i ovi prikazi opipljive stvarnosti bili su nešto novo što Evropa do tada nije videla. Među najtraženijim grafičarima bio je upravo Kacušika Hokusai sa svojim pejzažima. Da ne pominjemo njegove brze skice  koje se zovu, znate i sami, mange.

mv5bowu4mjlmn2mtzjvkyi00ownllwe0ntityzrimzq1oty1zjk3xkeyxkfqcgdeqxvynde5mtu2mde-_v1_Međutim, ovaj film se ne bavi samo njim, već i njegovom manje poznatom kćerkom O-Ei, takođe slikarkom (koja je, uzgred, potpuno izostala iz plana profesorkinih predavanja). O-Ei nije lepa, submisivna japanska dama iz „Madam Baterflaj“ ili „Memoara jedne gejše“, koju smo prečesto viđali u, ponovo evropskim, istorijskim prikazima Japana. Ona provodi noći frustrirana dok pokušava da završi poručenu sliku, živi u haosu sa svojim ocem i njegovim šegrtom, odlazi u javnu kuću kad su joj zamerili da njene ukijo slike nisu dovoljno putene… Bilo je uživanje gledati komične interakcije između nje i njenog oca, kao i svih ostalih muškaraca u okruženju. Zatim smo je pratili u dugim šetnjama sa slepom sestrom dok pokušava da joj opiše prirodu oko nje. Neke od ovih priča su natprirodne i dočaravaju bogatu mitologiju Edoa, ali i sujeverje.

U tom „plutajućem svetu“ samo jedna stvar je stalna, a to su mostovi. Kako je rekao Ivo Andrić, mostovi su čovekov 1030340-misshokusai-02odgovor na prepreku, na prolaznost, na odvojenost i samoću. Zato na početku, na kraju i nekoliko puta u toku filma srečemo O-Ei kako stoji na sredini mosta i razmišlja. I njeno odmaranje na mostu jeste ono što povezuje ove narativne delove u jednu celinu. Na mostu se prvi put upoznajemo s njom. Na mostu sreće sve druge važne likove u ovom filmu. I na most će dovesti svoju mlađu sestru u želji da joj objasni šta su to talasi. Zato je poslednji kadar filma panorama modernog Tokija, sa novim, savremenim, mostom koji stoji na istom tom mestu. Ako ćete da se žalite da je i ovo bio spojler, onda stvarno…

mv5bmjjiotiyyzetyte3yi00ywzjlwfmy2etzmm3odk4zdu2ntfhxkeyxkfqcgdeqxvynde5mtu2mde-_v1_

miss_hokusai_teaser_a4_oldpaper_1600