GoTovanje utorkom – Epizoda 10: The Winds of Winter

13508877_10154208935828116_5687006034126179852_n

Pilići moji dragi, nadam se da su vam kafe spremne, i da imate i koju kuglu sladoleda da drmnete uz kofein – valja malo slatkog da spere ukus krvi i paljevine koji ostaje nakon finala. ’Ajmo GoTovati – poslednji put ove sezone.

 

GoTovanje utorkom

~ friški komentari na našu omiljenu HBO sapunicu sa golotinjom i zmajevima ~

Uz vas je Isidora, dežurni martinolog pri Sakurbani, lanisterski simpatizer ali Targarjen u duši, ljubitelj jakog dornskog vina, svadbi u koloru, i muškaraca koji ne znaju ništa.

Epizoda 10 – The Winds of Winter

Disklejmer: Slede spojleri. Sami ste krivi ako do utorka popodne niste pogledali finale.

5420767c1019a3955fea63bb_cersei_spoiler

Opšti utisak:

Što reče ona narodna, „kako smo se nadali, dobro smo se udali“. Opšte uzev, i nije ovo finale bilo toliko naopako. Ako ga posmatramo čisto tehnički, produkcija dostiže nove nivoe besprekornosti. Režija, kamera, kostimi, efekti i prokleta muzika, koju od juče ne mogu da prestanem da vrtim na Jućubu, stoje rame uz rame s filmovima A klase, dok Migel Sapočnik, kao reditelj koga ne treba menjati, zaslužuje sva moguća zanatska priznanja. Ako finale posmatramo dramaturški, kao deo šire slike, zapravo je izuzetno solidno – funkcioniše tačno onako kako je bog zapovedio za završnicu sezone, jer zaokružuje strukturu, završava aktuelne linije radnje i donosi preokrete koji trajno menjaju pozornicu za nastavak priče. Međutim, ako ga posmatramo kao narativnu celinu – a to je jedini ispravan način za sagledavanje Gejmotrona – finale baš i ne puca od ujednačenog kvaliteta. Kao da su na različitim delovima priče radili ljudi nejednakih kapaciteta: pojedini podzapleti dobijaju spektakularna, katarzična i nepredvidiva rešenja, dok se neke druge linije radnje svode na nasumično ispunjavanje želja gledalaca, lišeno ma kakvog konteksta ili logike.

Al’ dobro, Prosečan Gledalac mnogo voli kad se serija ovako pretvori u „željoteku“, pa eto jopet pljušte desetke po IMDb-u. A do sad smo valjda i navikli D&D ne bi bili živi a da nešto ne zaseru. To nam je što nam je.

Dok Debeli ne bude izbacio knjige – koje će, uz malo sreće, čitati naši unuci.

U Kraljevoj Luci, deo prvi:

Epizoda se otvara jednom od najboljih scena u sezoni. Atmosferska montaža kako se glavni akteri suđenja pripremaju za veliki dan urađena je maestralno – oslikava napetost, tremu i uloge u igri, pružajući glumcima priliku za bravure iskazane samo pogledom ili gestom. Vazduh je natopljen dramom, i jasno je da poslovično govno samo što nije palo u ventilator. Posebnu pohvalu zaslužuje nova numera Ramina Džavidija – jeziva klavirska melodija koja se provlači kroz čitavu sekvencu, štimujući emotivne udarce koji slede. Taj čovek je suvo zlato, a sudeći po onome kako se pokazao s muzikom za „Vorkraft“, čeka ga karijera u usponu.

10-630x419

Prelazimo na suđenje, gde je prvi na tapetu ostrigani Loras koga je gvantanamašenje Pape Franja temeljno polomilo. Grcajući, Loras priznaje svoje „grehe“, odriče se svih ovozemaljskih dobara, i obećava se veri. Dok su u Septi svi zamajani Lorasovim pederlukom i užasnuti ritualnom skarifikacijom, na dvoru Sersei mirno cuga, Gregorštajn sprečava mladog Tomena da svojim kraljevskim prisustvom uveliča suđenje, a u sceni koja predstavlja zabavan odjek na njegovo švalerisanje iz finala prve sezone,meštar Pajsel se upućuje u podrumske odaje na poziv Kajburnovih tatatatiraca.

episode-60-1920-630x355

Muzika i dalje briljantno diže tenziju.

Nazad u Septi, Sersei kasni na sopstveno suđenje. Mardžori – mudra Mardžori koja se ponosi time što ume da igra igru – jedina kapira da je vrag odneo šalu. Na njeno urgiranje,  Lansel odlazi da ispita šta se dogodilo, ali neće odmaći daleko, jer već na stepenicama Septe nailazi na jednog od tatatatiraca koji mu je dovoljno sumnjiv da skrene s puta.

U podrumu, Pajsela će izbušiti razularena dečurlija – momenat očajnički pokušava da evocira Martinov epilog u „Plesu sa zmajevima“. Za to vreme, Lansel shvata da se obreo međ’ zalihama divlje vatre koje je posakrivao pokojni Eris. Nož u bubreg će ga onesposobiti da u poslednji čas dune u one rođendanske svećice. Režija je majstorska – napetost je opipljiva, a iako smo svesni da je havarija neminovna, deo nas se nada da će Lansel, od svih ljudi, ispasti heroj.

20160603_ep610_Publicity_Still_010.001111041-630x354

Gore u Septi, Mardžori, sada već sigurna da stvari rapidno idu u tandariju, na delić sekunde skida masku uprepodobljene pravovernice i oštrim glasom naređuje Vrapcu da evakuiše dvoranu. To je nažalost dovoljno da Papa Franjo sklaviri da njeno novorođeno ’rišćanstvo nikada nije bilo iskreno, te se tvrdoglavo ukopava odbijajući da pusti narod iz Septe. Scena je srceparajuća: posmatramo kako je pametna i sposobna mlada žena bespomoćna da se izvuče iz neizbežne propasti, i kako verski fanatik ne popušta iz čistog inata jer gubi kontrolu.

A onda se desi. Bum.

20160603_ep610_Publicity_Still_016.001116181-630x354

Zeleni vatromet prekida Džavadijevo klavirsko remek-delo, a Septa – i dobar deo Kraljeve Luke – odlaze nebu pod oblake. U žrtve spada rekordni broj imenovanih likova pokošenih u jednom potezu: od strike Kevana i Mejsa Tajrela, preko Vrapca i vrapčića, do Lorasa i Mardžori.

A Mardžori će mi vala nedostajati. Kao jedan od retkih primera da televizijska verzija lika donosi znatno unapređenje u odnosu na knjiški predložak, Maržori Tajrel je predstavljala retku zverku. U savremenoj narativnoj tradiciji koja ženske likove pakuje u dve osnovna obrasca – podmukle manipulativne kučke i „snažne“ tete koje se protivu nepravde bore nemaštovito pravolinijski – beskrajno je retko dobiti nešto između, odnosno proračunatu, ambicioznu ženu čije je srce na pravoj strani. Mardžori je upravo predstavljala takav primer, i drago mi je da smo se družili svih ovih sezona. Ali preigrala si se, sestro, previše si moći dala Vrapcu, a u igri prestola postoje samo pobednici i pokojnici. Gre’ota.

Sersei nazdravlja sama sebi. Njen iskrivljeni osmeh je monstruozan, gorak i duboko ljudski – glumački, Lena Hedi rastura. I dok odlazi da se bavi Septom Unelom, u sceni gde pušta s lanca svog unutrašnjeg Bond negativca i recituje grehe tako mahnito i slomljeno da je jednako lako mrzeti je i sažaljevati, Tomen posmatra grad kako gori i prima vesti o tome šta je gospodža majka uradila dok je on sedeo u kućnom pritvoru. Rastrzan između vere, krune, lude majke i mrtve supruge, Tomica se opredeljuje za ono što vidi kao jedini izlaz. Scena je spora, operski melodramatična, i nosi bonus poene na zvučni efekat kada kralj odloži krunu.

GOT610_110415_HS__DSC97661-630x947

I tako se ostvaruje proročanstvo koje je u dobroj meri oblikovalo Sersein život, i zaključuje prva celina ovogodišnjeg finala. Krajnje solidnih 20 minuta televizije. I jebeno dobra muzika.

U Rečnim zemljama, deo prvi:

Džejmi ispašta u Blizancima na proslavi osvajanja Brzorečja, dok  Valder Frej pravi budalu od sebe stavljajući svoju kuću na istu ravan s Lanisterima. Uprkos pobedi, Kraljeubica deluje nesrećno. Nakon što je poslao Brona da muva ženskinje, Džejmi trpi neprijatan razgovor s Lordom Valderom: vremešni zlotvor je pokušao da povuče paralelu između sebe i Kraljeubice kao ljudi koji činjenicu da nemaju čast koriste da drugima uteruju strah u kosti. Džejmi ga na ovo brutalno spušta – od raznih uvreda koje je trpeo od raznih ljudi tokom godina, čini se da ga ništa nije užasnulo više od pomisli da Valder Frej veruje da su srodne duše.

GOT610_082815_HS_DSC_02211-630x419

U Kraljevoj Luci, deo drugi:

Sersei posmatra mrtvog sina. Scena je kratka, ali efektna: umrlo je ono poslednje što je bilo suštinski dobro u njoj. Sad nema kočnica, nema šta da izgubi, a duša joj je puna čemera, mržnje i neostvarenih ambicija. Kuku majko.

U Starigradu:

Sem i Gili konačno su stigli na odredište, u sekvenci koja služi kao predah između dramatičnih preokreta.  CGI Starigrad je praznik za oči: najuzbudljiviji prizor je, svakako, jato belih gavranova koji poleću iz kule – zima je konačno došla. Ostatak scene prolazi u pošalicama na račun okoštale birokratije, uz oduševljeno skičanje svih knjiških moljaca nakon izleta u biblioteku Citadele – nemoguće da sam jedina imala asocijaciju na Lepoticu u Zverkinom zamku.

GOT_MP_091115_EP610-18281-1-630x419

Na Severu, deo prvi:

Ponovo u porodičnom domu nakon toliko godina, Džon divani sa Melisandrom o uspomenama iz detnjstva. Idilu prekida Davos, koji uleće besneći oko spaljivanja Širin. Davos traži krv, a Melisandra ne negira otpužbe – čini se da se potresla tek kada joj je natrljano na nos da je njena vatrena čarolija omanula. U svoju odbranu, ističe jedino da će biti korisna u ratu protiv Noćnog kralja – tu negde Melisandra pomalo nalikuje na Varisa, kome je prva briga interes kraljevstva, pa tek onda kome služi. Sav pogubljen, Džon povlači glup potez tako tipičan za Starkove – u ime pravde, Melisandra je proterana pod pretnjom smrti. Jer kad ti karakondžule naviru preko Zida, a Noćni kralj čeka svojih pet minuta, najpametnija odluka je što dalje poslati čarobnicu koja te je vratila iz mrtvih.

GOT610_121715_HS__DSC44771-630x419

Nedugo potom, na zidinama Vinterfela, Džon i Sansa dele emotivni trenutak porodičnog zbližavanja, za koji nije izvesno u kom pravcu će se razvijati – mož’ lako da pukne tikva među njima, posebno ako se Maloprstić nešto pita, a može i da ode u, ovaj, lanisterskije vode, naročito kada se ispostavi da nisu toliko blisko rodbinski povezani. Nisam ja jedina koja je primetila hemiju među likovima – ali znajući D&D, jebemliga, možda je i slučajno.

U Dorni:

Verujem da bi prizor četiri koze s lošim akcentima naveo veliki broj gledalaca da smesta promene kanal, da nije jednog detalja: sa njima u društvu je i Ledi Olena Tajrel, u dubokoj crnini, što sigurno nije prijatno na onom suncu. Ispostavlja se i da nije potrebno mnogo za najbolju scenu u Dorni otkako je južno kraljevstvo uvedeno u priču – samo pustite lik koji volimo, kao što je baba Olena, da se verbalno najebe mile majke likovima koje ne volimo, kao što su četiri koze, pa da širok osmeh obasja lica gledalaca. Elem, srce boli videti Olenu slomljenu i ogorčenu, ali dornske koze imaju ponudu koja će kući Tajrel omogućiti osvetu s kamatom. Kada iza zavese izviri i Varis, jasno je koje će velike vesteroske porodice podržati povratak Targarjena.

GOT_MP_102115_EP610-6046-630x419

I time, zapravo, Dornu dobijamo na istom mestu gde je i u romanima – kao vesterosko uporište za Denerisinu invaziju, što je bio višegodišnji knjiški plan pokojnog Dorana. Dragi moji D&D, da vas čovek pita, za čije babe zdravlje ste ubili jednog Aleksandra Sidiga da bi na njegovo mesto doveli četiri antipatične koze lišene talenta za glumu, a da bi krajnji ishod radnje bio identičan? Šta, Sidig je previše skup, a treba štedeti za animirane zmajeve i zombije? Blargh.

S one strane Uskog mora:

Deneris je pozvala Daarija na „ozbiljan razgovor“, što je eufemizam za „it’s not you, it’s me“ pristup raskidu. Iliti, sad kada ima sve uslove da plovi za Vesteros, ne može sa sobom da vodi i švalera, jer bi joj to znatno umanjilo tržišnu vrednost udavače. Daario se nešto kao koprca, ali Deni ne popušta, a Emilija Klark i Mikiel Hjusman su imali tako tanku hemiju kao ljubavni par da ovaj raskid dođe kao olakšanje. Od svega najviše zabrinjava to da je Deneris baš Daariju – probisvetu kome čovek ne bi dao nacrtanu ovcu da čuva – poverila da nadgleda uvođenje demokratije u Esos. Aman zaman ženo, gde ti je pamet, kontamo da hoćeš da ga se otreseš, ali mogla si to izvesti i bez osuđivanja Mirina na propast.

U sceni koja sledi, vidimo da Deni i Tirion i te kako dele snažnu hemiju. Deneris mu otvara dušu i prvi put posle dužeg vremena ne deluje nadmeno i antipatično, a Tirion nalazi prave reči da je posavetuje, iako tvrdi da mu tešenje ne ide od ruke. Bez obzira što završna izjava kako „veruje u Deneris“ zvuči prenagljeno i patetično, scena ukupno predstavlja jedan od najmanje nepodnošljivih izleta u Mirin otkako se dotična linija zapleta zamrsila u čvor. A kada Deneris Tirionu na kraju prikači broš Kraljičine ruke, ’beš mi sve, bilo mi je toplo oko srca.

20160603_ep610_Publicity_Still_030.001540131-630x354

U rečnim zemljama, deo drugi:

Uh. Dolazimo do jedne od ubedljivo najgorih scena otkako je serija počela s emitovanjem.

Da se razumemo: nije problem to što je Arja Stark presekla grkljan Valderu Freju. Matori jarac je zaslužio da ga snađe i gora sudbina za sva zla koja je naneo, i okej, sasvim je prikladno da ga overi baš Arja. Problem je u tome KAKO je scena urađena.

GOT610_110615_HS__DSC3018-630x419

Kao prvo: zar nije Arja do prekjuče bila u Bravosu? Koji kurac više s tim teleportovanjem? Jesu D&D dali nekakav „zvaničan“ razlog za putovanja brzinom svetlosti – navodno ne teče vreme jednako brzo u svim delovima priče – ali džaba obrazloženje ako skakutanje likova s jednog kontinenta na drugi deluje toliko neprirodno da remeti uverljivost radnje.

Kao drugo: otkud Arji lice? Kada se raskantala s Kućom crnog i belog, logično bi bilo i da je izgubila pristup njihovoj kozmetičarskoj oružarnici. Ili joj je Seksi Isus dao par lica da ponese za uspomenu i dugo sećanje – ono kao, zatrebaće usput?

Kao treće: Arja Stark je umesila pitu. Arja. Stark. Je. Umesila. Pitu. Arja, koja je celog veka vrišteći bežala od svega što liči na ženske zanimacije, ispekla je pitu sa sočnim filom i hrskavom koricom. KAKO, JEBEMUMIŠA? Je li usput svratila do svog starog drugara Pituljice – ili kako god se Hot Paj zvao na srpskom – da pokupi recept? Je li pratila onog farbanog Holanđanina s 24Kitchen što ga voli moja mama i ’vatala beleške? A? Već celu sezonu prizivam tu pitu od frejetine, ali nisam se nadala da će se pojaviti ovako tupavo.

Kao četvrto: sve i da se neverovatnom snagom volje progleda kroz prste za prethodno navedene nebuloze, niko nije uznemiren činjenicom da je devojčica tinejdžerskog uzrasta, inače lik za koga treba da navijamo, ubila dva odrasla muškarca, istranžirala im meso, izdinstala sa začinima, i sve to servirala kao gurmanluk. Iskreno, meni je Arja u toj sceni pre svega bila jeziva.

Zapravo, čitava ta pala-s-Marsa sekvenca deluje kao tipičan D&D momenat kada osmisle nešto „tako kul“ i nasilno ga uguraju u radnju jer znaju da će Prosečnom Gledaocu da se dopadne – ko jebe logičku povezanost narativa. A ako je verovati internetu, gledaocima se ovo i te kako svidelo – jer lakše ide ložiti se na kul Arju, nego na onu ranjivu devojčicu koja se trese u naručju Ledi Krejn. Makar kul Arja bila psiho.

Na Severu, deo drugi:

I tako – Maloprstić dolazi kod Sanse da traži isplatu za pružene usluge. Svojim otegnutim besedničkim stilom, Gospodar Haosa konačno odaje sopstvenu viziju budućnosti: njegova guzica na Gvozdenom prestolu, i Sansa u njegovom krevetu. Ovo drugo smo već znali – ono prvo, pak, dolazi kao iznenađenje. Maloprstić je oduvek delovao kao jedan od onih tipova kojima se više diže na to da vladaju kao siva eminencija koja vuče konce iza kulisa, a ne da budu glava koja nosi krunu. No sad kad je Remzi ispao iz igre, Sansi manjka zlikovaca koji će joj se usrati u život. Pomalo netaktički, Ledi Lanister-Bolton odbija Maloprstićevu bračnu ponudu, čime on preuzima titulu Kralja Frendzone od Ser Džore.

Zato će makar pokušati da joj zatruje odnose sa Džonom.

Iza Zida:

Dobri zombi strika Bendžen dotaljigao je Brena i Miru do Zida, i sad ih ostavlja da sami pređu tih poslednjih nekoliko kilometara. U pozi zvanoj „draw me like one of your French girls“, Bren se ’vata za drvo s licem – i mi konačno, KONAČNO saznajemo šta se desilo u Kuli uživanja.

GOT610_121615_HS__DSC42251-630x419

Mlađahni Ned Stark trči uz stepenice. Na vrhu Kule, u sobi zatiče Lijenu na krvavoj postelji, na samrti ali osmehnutu. Lijena predaje Nedu umiveno zgepče umotano u platno i šapuće mu na uvo – čujemo da Robert nešto ne sme da sazna, i da Ned nešto mora da joj obeća. „Obećaj mi, Nede“, reči koje su jadnog Neđu Starčevića proganjale do kraja života, hipnotički zaokružuju scenu,  a bebeće lice u krupnom planu pretapa se u Džona Snoua, koji nakon svih godina i dalje ima jednako zbunjen izraz.

20160603_ep610_Publicity_Still_036.001687351-810x456

I to je to, pilići – sada je zvanično. Dobili smo odgovor na pitanje koje nas mori otkako je pre dvaes’ godina izašla prva knjiga. R + L = DŽ! Regar i Lijena, to su srca dva! Bili smo u pravu! Radujmo se!

Šteta samo što je cela scena data nekako usputno, ostavši u senci znatno senzacionalnijih preokreta koji su drmali finale. Iako adaptaciji Kule uživanja nemam ništa konkretno da zamerim – naprotiv, sasvim je solidno urađena – nije me se dojmila onoliko koliko sam očekivala. A možda sam jednostavno presisala od čekanja, i toliko se saživela sa teorijom da njena definitivna potvrda sada ostavlja mlak utisak. Tja.

Na Severu, deo treći:

U glavnoj dvorani Vinterfela, vodi se debata o tome šta sad kada je Sever slobodan od Boltonovih. Dok se lordovi pilićarski prepucavaju, mala Lijena Mormont preseca raspravu univerzalnim rešenjem – a zašto Džona da ne proglase za kralja? Pošto očito nisu izvukli nikakvo naravoučenije nakon debakla s Robom, lordovi se jedan po jedan kunu Džonu na vernost, i ceo Sever prihvata poklič „THE KINNINANORTH“.

GOT610_121515_HS__DSC40911-630x419

I tako, ’ajmo Jovo nanovo. Doduše, vremena su se promenila, i Kraljeva Luka je trenutno previše okupirana sopstvenim problemima da bi se bečila na severnjačko autonomašenje – ovoga puta, možda im i uspe. Drugo nešto mene navodi da zakolutam očima na scenu.

Naime, zašto Džon?

I to još nakon što je obelodanjen kao Princ leda i vatre, Princ koji je obećan, Azor Ahai i šta sve ne, kao Targarjen koji – pod realnom pretpostavkom da je Regar privenčao Lijenu, jer Targarjenima se moglo – ima više prava na Gvozdeni presto nego prokleta Majka zmajeva. Zašto ga zakucati za Sever? Samo da bi dobili kul KINNINANORTH scenu?

GOT610_121515_HS__DSC4159-810x539

Zar ne bi bilo logičnije da se poneo kao Teon i severnjačku krunu prepustio Sansi, koja je po svemu Neđina ćera i legitimni Stark? To bi otvorilo prostora za jednako jaku, ako ne i uzbudljiviju Queen in the North zavrzlamu i tematski bi se uklopilo u „grrrrrrrrl power“ lajtmotiv sezone. Plus, zaokružilo bi zanimljivu sliku sa četiri kraljice koje se nadmeću za moć dok ih podržavaju žene na čelu velikih kuća, pri tom delujući kao logičan ishod radnje, a ne kao feminaci propaganda. Ne znam šta su D&D naumili sa Džonom kao Kraljem na Severu (i iskreno, bojim se da pomislim), ali ovo izgleda kao debelo propuštena prilika.

Maloprstiću se u svakom slučaju ne sviđa, a ostaje da se vidi šta Sansa misli o svemu.

U Kraljevoj Luci, deo treći:

Dok jaše iz Rečnih zemalja ka prestonici, Džejmi vidi kako se još uvek dime ruševine Septe za kojom je u panorami grada ostao krater. Uspaničen, hita ka dvoru, gde stiže taman na vreme da posvedoči najneočekivanijem i najvaljanije izvedenom preokretu u finalu šeste sezone. Lele boške.

Pozdrav za Sersei od kuće Lanister, prvu svoga imena, kraljicu Andala i Prvih ljudi, zaštitnicu Sedam Kraljevstava. Neka joj je duga vladavina.

ep610_001_020347191-810x456

Prizor Lavice od Livačke Stene kako sedi na tronu koji je Egon Osvajač iskovao od mačeva, u onoj predrkano fabuloznoj ’aljini u kojoj izgleda kao nešto između Sit Lorda i diznijevske negativice, čista je šekspirijanska tragedija. Serseino samokrunisanje je potez očajnika, ali i prirodan rezultat razvoja njenog lika. Smestivši se na Gvozdeni presto, dobila je moć o kojoj je oduvek sanjala (ili barem ono što je od te moći ostalo), ali je izgubila sve što je volela. To je Pirova pobeda čiji je ukus gorak kao pepeo – iz njenog pogleda dok sedi na tronu vidi se koliko je nesrećna i spremna na sve. Neće to biti baš duga vladavina – ali će biti naopaka.

A što se Džejmija tiče, reklo bi se da je ovo konačno povod koji će rastaviti lanisterske blizance. Tolike godine nakon što je upropastio sebi život da bi sprečio ludog Erisa da zapali grad, njegova voljena sestra uspela je u istom poduhvatu. Televizijska verzija raskida melodramatičnija je od knjiške, puna ironije i bola. Ako serija reši da do kraja istera Serseino proročanstvo – „…a kada te suze budu udavile, mlađi brat će sklopiti svoje ruke oko tvog bledog vrata i ugušiti život u tebi“, deo koji je prikladno izostavljen kada smo prvi put čuli šta joj je veštica rekla – biće to predstava za pamćenje.

Opšte uzvev, uprkos tome što je Džejmijeva karakterizacija štucala u prvim epizodama, Sersein sunovrat u ludilo i Džejmijevo traženje sebe predstavljaju ubedljivo najkvalitetniju karakternu dramu u šestoj sezoni. I zato volim Lanistere – ne jer ne-daj-bože navijam za njihove sulude planove, već zato što predstavljaju višeslojne, maestralno odglumljene likove čija je sudbina ubedljiva i opipljiva.

Završnica:

Poslednja scena šeste sezone nema dijalog – samo impresivan prizor hiljada brodova, s jedrima oslikanim u bojama kuće Targarjena, Grejdžoja, Tajrela i Martela, kako plove ka Vesterosu, dok nad njima kruže zmajevi. Scena je sve što treba da bude: čist hajp, epika na kub, uzbuđenje koje prelazi u euforiju – sreću kvari samo Varis koji je Gospodar vremena i prostora kada istovremeno može da bude i u Dorni i na brodu.

20160603_ep610_Publicity_Still_042.001815311-1-630x354

Šesta sezona je uspešno okončana time što smo za sobom ostavili sve linije radnje u Esosu. Smanjili smo broj relevantnih igrača, i konačno Vesteros postaje pozornica spremna za rasplet. Još samo dve, skraćene sezone i gotovi smo.

I to je sve za sad, pilići. Završismo s nedeljnim GoTovanjem. Za koji dan, izbaciću „GoTovanje specijal“ sa ukupnim osvrtom na šestu sezonu, njene uspone, padove i konačan bilans, a posle toga sledi godinu dana pauze. Deo mene se pita na šta ću arčiti vreme sada kad više nema opsesivnog praćenja Gejmotrona. A deo se raduje jer ću konačno ponedeljkom ponovo raspolagati svojim slobodnim vremenom.

Živeli.

 

Izvor slika: HBO