GoTovanje utorkom: Epizoda 6 – Blood of my Blood

13344500_10154135984408116_6077438157862799819_n

Pošto smo preživeli nedelju u kojoj nam je njuzfid bio preplavljen plakancijom i pošalicama na račun držača za vrata (da su na vreme znali, kako bi domaći prevodioci preveli Hodora – Drvrt? Žvrt?), možemo se mirne duše baciti na GoTovanje o novoj epizodi. Spremite jutarnje kafe – polećemo.

 

GoTovanje utorkom

~ friški komentari na našu omiljenu HBO sapunicu sa golotinjom i zmajevima ~

Uz vas je Isidora, dežurni martinolog pri Sakurbani, lanisterski simpatizer ali Targarjen u duši, ljubitelj jakog dornskog vina, svadbi u koloru, i muškaraca koji ne znaju ništa.

Epizoda 6 – Blood of my Blood

Disklejmer: Spojleri. Znate već kako to ide.

Sansa-youre-spoiling-it

Opšti utisak:

I prođe pola sezone.

Kako dolikuje, ova epizoda je bila znatno mirnija od prethodne – za početak, lo and behold, niko bitan nije umro. Zapravo, ne sećam se da je IKO umro – čak ni statisti kao kolateralna šteta. Jadan onaj baja koji radi Beautiful Death ilustracije, šta li će iščupati za ovu nedelju. Međutim, to što je epizoda bila mirna ne znači da nema pomaka u radnji, barem za određene linije zapleta – svašta se izdogađalo s Arjom i u Kraljevoj Luci, imali smo momente pristojne drame i ložane za ložače, možda su nam jopet spojlovali knjige (eto ti ga na Debeli, kad ne pišeš na vreme), a vala zadesili su nas i sad već tradicionalni ŠTA TO RADITE POBOGU!? trenuci. Poput prošlonedeljne, epizoda se usredsredila samo na pojedine delove priče, dobro ih gurajući napred. Moram da priznam da mi ovakvo fokusirano pripovedanje više leži, jer duže scene dopuštaju više prostora za pristojan dramski naboj, umesto utiska da se samo razbacujemo činjenicama i nabrajamo likove.

I trčećim korakom, krećemo se ka raspletu. Sad već mogu da poverujem da posle šeste sezone sledi još samo 14 epizoda Gejmotrona – ova televizijska priča bliži se svom kraju.

Što se tiče one druge, knjiške priče, odavno sam sebi obećala da nikad neću toliko nisko pasti da Debelom šaljem hejt mejl jer nas zajebava, ali povremeno sam ozbiljno u iskušenju.

Iza Zida, deo prvi:

Nastavljamo tačno gde smo stali – bavimo se paničnom bežanijom od zombija. Dok mučena Mira Rid vuče sanke, Bren je i dalje polušlogiran. Zakovrnuo je očima i šeta po prošlosti uz montažu uzbudljivih sekvenci iz prethodnih sezona, u koju je ubačeno i iznenađence – ove nedelje svoj televizijski debi doživeo je Eris Targarjen, drugi svog imena, poznatiji kao Ludi kralj. Fakat, pojavio se na svega nekoliko sekundi, ali zdrav razum kaže da HBO nije valjda tol’ko blesav da snimi scenu samo da bi protrčala kroz flešbek. Nadam da će nas u narednim nedeljama častiti Erisom, mlađahnim Džejmijem, i kraljeubistvom – ako ništa, podsećanje bi valjalo zarad Džejmijeve predstojeće lične drame.

01

Burn them all.

Elem, taman kada deluje da će Bren i Mira završiti kao poslastica za zombije, stiže spas. Iako tajanstveni jahač koji im je pritekao u pomoć ima nabijenu kapuljaču i šal preko usta, i fakat jaše konja a ne jelena (pošto kanda Tranduilo iz „Hobita“ drži monopol na rogata prevozna sredstva), svi znamo ko je on. Čuje se kako šampanjac otvaraju stotine knjigočitača koji su zakukavali da zla serija uklanja sve kul likove iz romana, i ič nisu verovali Debelom kada je mahnito poricao ovu popularnu fanovsku teoriju.

Na putu za Starigrad, deo prvi:

Semvel i verna mu ljuba kotrljaju se ka Rožnom Bregu– od usputne romanse u koju je mali broj gledalaca bio investiran, polako izrastaju u najsimpatičniji par serije. Bar neko da je srećno zaljubljen, a da pri tom nije u srodstvu. Koji minut kasnije, stigli su u Semov topli dom – kao što je i rekao, majka i sestra su prave mice, a sa sestrom čak i liči. Dok seka vodi Gili da se uparadi u skupe ’aljine za večeru, Sema obliva hladan znoj u iščekivanju susreta s tata Rendilom.

U Kraljevoj Luci, deo prvi:

Tomen i Vrabac provode previše vremena zajedno – mladi kralj očigledno zabrinjavajuće potpada pod uticaj vere, i pitam se koja budala je dete pustila da šeta gde ’oće i zašto niko nije sprečio tolike posete crkvi. Vrabac na kraju dopušta Tomenu da vidi Mardžori – kraljica je umijena i očešljana, nagnuta nad svete spise, na prvi pogled preobraćena i bogougodna. S radošću podržava Tomena u njegovom oduševljavanju verom i Vrapcem. Dok je razumna pretpostavka da se Mardžori folira – da bi izbegla šetnju srama, da bi spasla ono što je ostalo od Lorasa – opasna je igra potpirivati verski fanatizam u glavi koja nosi krunu. Sestro moja tajrelska, pazi da se ne preigraš.

03

Na putu za Starigrad, deo drugi:

Porodična večera kod Tarlijevih prolazi tačno onoliko košmarno koliko smo očekivali, u tišini koju povremeno prekida neprijatan, usiljen razgovor. Scena je kamerna i prilično upečatljiva. Rendil Tarli možda jeste Čak Noris Vesterosa, ali je i oličenje svih grehova na koje krindžuje generacija Milenijalaca: čovek je mizogini, rasistički mačo siledžija, uz to i lovac koji prezire bilo kakve intelektualne aktivnosti. Njegov napad na Sema pogađa na ličnim osnovama – previše sam se nagledala prijatelja koji su dobri ljudi, priznati i ostvareni u okvirima onoga što njih čini srećnim, a balvani od roditelja ih ne prihvataju jer ne ispunjavaju njihova očekivanja. Čak i to Semovo pokunjeno ćutanje na očeve uvrede udara gde boli – koliko god verovali da smo raskrstili s roditeljima, delić nas često nastavlja da čezne za prihvatanjem i odobravanjem. Potrebno je da roditelji ozbiljno prekrdaše, ne bi li dete pokazalo srednji prst.

02

Rendilovo omalovažavanje Gili kanda predstavlja tu poslovičnu kap koja preliva čašu. Ne samo što je Sem na kraju odlučio da ženu i dete povede sa sobom u Starigrad, kud puklo da puklo, već je usput pokupio i porodični mač od valirijskog čelika. Dok ovo može izgledati kao iracionalan čin prkosa koji nije sasvim u Semovoj prirodi, ne zaboravimo da valirijski čelik i te kako vrši pos’o protivu belohodača. Jedan meštar mora pre svega da bude praktičan.

U Bravosu:

I ove nedelje bavimo se pozorišnom verzijom prethodnih sezona Gejmotrona – u iskrivljenom prikazu događaja koji obiluju lošim stihovima, prdenjem i podrigivanjem, maestralna je jedino gluma Ledi Krejn, „Sersei“, Arjine mete. Njihov razgovor u bekstejdžu podvlači da je teta fina osoba širokog srca, kao i da bi Arjin život bio daleko bolji da se odmetnula u glumce, umesto u nindže – scena kada Arja daje ideje za unapređenje scenarija božanstveno je ironična i višeslojna. Nakon toga, prirodno je navijati da Arja poštedi Ledi Krejn.

05

Međutim, kad se to ipak i desi – i kada Arja ode po Iglu, zvanično raskinuvši s Ljudima bez lica, dok Seksi Isus onoj ostrašćenoj rospiji daje dozvolu da je rokne – to sve ispada nekako tunjavo. Ono, ovakav razvoj događaja otužno je predvidiv. To što su toliko odugovlačili s raspletom može se čak smatrati uvredljivim po inteligenciju, o gubljenu dragocenog vremena da ne govorimo. Da se ja pitam, jebitačan tvist – pošteno ciničan i mračan – bio bi da Arja zaista postane Niko i završi kao cica ubica među Ljudima bez lica. Mnogo godina kasnije, desilo bi se da neko naruči ubistvo neke osobe s njenog spiska. Arja – Niko – zadatak bi uradila hladno i profesionalno, bez trunke emocija, i stajala bi nad mrtvim telom nesvesna da bi to trebalo da joj nešto znači. Eto, TO bi bio pravi trololo, sasvim u duhu Martinovog pisanija – no fala bogu ja se ni za šta ne pitam, Debeli ne piše, a mi smo zato zaglavljeni s ovim klišeiziranim sranjem.

Bar nije bilo lemanja motkama.

U Kraljevoj Luci, deo drugi:

Mejs Tajrel je možda natakario kantu s nojevim perjem i misli da je veliki vojskovođa, baba Olena se možda trudi da vuče konce iz pozadine, ali Džejmi Lanister je taj koji predvodi vojsku u pohodu na crkvu, u pokušaju sprečavanja Mardžorine šetnje srama. Nakon što je vojnicima naložio da stave koplja na gotovs, Džejmi odlučnim glasom zahteva od Vrapca da preda kraljicu.

06

Vrabac, međutim, neće ni da čuje – pre svega zato što je od početka znao da šetnje neće ni biti.

Mardžori se, naime, već iskupila za svoje grehe time što se pokajala i veri privela mladog Tomena. Tomica trijumfalno izlazi na stepenište, hvata svoju kraljicu za bijele ruke, i svečano objavljuje da su kruna i crkva sada jedno, time efektivno napravivši od Sedam kraljevstava versku državu. Raja oduševljeno aplaudira, a Tajreli i Lanisteri su javno ispali ne samo budale, već i nasilnici koji oružjem idu na plemenitu dušu crkve. Džejmi je zblanut. Baba Olena je užasnuta. Mejs Tajrel ne kapira šta se desilo. A Mardžori se samo stoički smeška. Valjda je svesna kolika je cena plaćena za to da ne prošeta gradom gola.

U Rečnim zemljama:

Matorog Valdera Freja nismo videli još od Crvene svadbe – susret sa starim neprijateljima baš ume da dirne u srce. U kratkoj sceni koja mahom služi ekspoziciji za predstojeću opsadu Brzorečja, pogani starac riba svoje nesposobno potomstvo i šljepa po dupetu maloletnu suprugu, usput odajući koji kec Frejevi drže u rukavu – kod njih u ćorki je Lord Edmur Tuli, zbunjen i nesposoban kao i uvek, čijim će se lancima naveliko zveckati u narednim epizodama. A ako ima boga, mogla bi do kraja sezone da padne i ona pita od frejetine.

U Kraljevoj Luci, deo treći:

U prestonoj dvorani, Tomica se, kuku nama, najzad ponaša kao čvrst kralj koji donosi odluke. Prva odluka koja pada je da se Ser Džejmi Lanister izbaci iz Kraljeve garde – to što je svojevremeno utukao nesrećnog Erisa možda Kraljeubicu nije koštalo položaja, ali ovaj kralj preko oružanog napada na veru ne prelazi. I ne samo to – Džejmi ima izvoleti da hitno napusti Kraljevu Luku i ode u Rečne zemlje da se jebava s Brindenom Blekfišem i opsadom Brzorečja. Uz pomoć gorepomenutog Valdera Freja. Juhu.

Dok se Džejmi trese od besa, Sersei začuđujuće mirno prima vest. Čini se da u opsadi Brzorečja vidi šansu da Lanisteri kao kuća – u ovom trenutku skrajnuti do bola – ostvare pobedu i vrate se na scenu kao ozbiljan igrač. Romant’ka koja sledi jeste poremećena u majčinu, ali je i zabrinavajuće, um, romantična – a kada na tvincest uradite „awww“, znači da vas je Gejmotron naveo da dotaknete dno života.

08

Inače, bilo je krajnje vreme da Džejmi ode u proklete Rečne zemlje, da se susretne s Brijenom i da se njegov lik – držimo fige – koliko-toliko vrati na kolosek karakternog razvoja iz romana. Valjda. Ako Kraljeubica nastavi da se srozava ka stereotipnom incestuoznom zlikovcu kakav je bio na početku priče, čupaću kose i vrištaću naglas.

Iza Zida, deo drugi:         

Druga scena iza Zida konačno potvrđuje da je tajanstveni jahač – kako ga zovu u knjigama, Hladnoruki – niko drugi do Bendžen Stark, strika koji se vodi kao nestao još od prve sezone. Bendžen pripoveda kako su ga belojahači zamalo ubili, al’ se nije izmetnuo u zombija jer su ga našla i delimično „zalečila“ deca šume. Ni živ ni mrtav, Bendžen je u službi Trookog gavrana – što je titula koju kanda sada nosi Bren.

07

Iskreno, tek sad uključiti Hladnorukog u priču deluje kao dobra odluka – Bren i Mira nemaju ni na koga drugog da se oslone, a i valja da neko objasni šta se dođavola dešava iza Zida na manje zagonetan način od gos’n Gavrana. Upravo sada lik Hladnorukog može da ostvari najjači uticaj. Njegov identitet je, međutim, druga stvar. Fanovi već godinama – više od decenije – špekulišu da je to pokojni strika Bendžen, ali Debeli je tu teoriju odlučno potopio. To sad može da znači dve stvari: a) Martin laže k’o pas, jer neće da prizna da su ga provalili, i b) Hladnoruki nije Bendžen Stark, a D&D su odlučili da prihvate tu teoriju em da bi udovoljili fanovima, em zato što dramaturški ima smisla poveravati važne uloge postojećim likovima, umesto da se uvode novi. Šta god da je, ovo je još jedan od onih odgovora na koje ćemo morati da se načekamo, jer Debeli. Blargh.

S one strane Uskog mora:

Završnica nas ovoga puta ne vraća na neku od lokacija koje smo već obišli, već prvi put ove nedelje putujemo preko Uskog mora. Daario i Deneris jašu ispred kalasara. Čak je i tojboj Daario zabrinut za Denerisin politički program, ali Kalisi na sve ima samo jedan odgovor – „I will take what is mine“. Jao si ga državi kojoj ona stane na čelo. U jednom trenutku, Deneris zaustavlja kalasar i sama odjahuje iza stenja, jer je očigledno nešto primetila.

Scena koja sledi prvi je i jedini put da je Majka zmajeva mene ostavila bez daha.

09

Deneris dojahuje na Drogonu, obleće kalasar, i sleće na put. Prizor je impresivan na nekom iskonskom, primalnom nivou – moćna zver i njen jahač oličavaju nezaustavljivu silu. Prošli su me trnci ne zato što osećam tračak simpatije prema Deneris – božemesačuvaj – već jer je scena pritisla prave dugmiće i podsetila me na veličanstvenost drevnih Targarjena, Egona Osvajača i drugara. Mora biti da su stari  lordovi Vesterosa ekspresno punili gaće kad se na njih stušte valirijski zmajojahači – tek kada vidimo Targarjena na zmaju, možemo da poverujemo u njihovu posebnost.

Naravno, Majka zmajeva je morala da trenutak upropasti još jednim motivacionim govorom na izmišljenom jeziku – jes’ govor bio dobar, sa sve citiranjem pokojnog muža, ali ne ide mi u glavu takva repetitivnost. Počinjem da verujem da je jedini način da se Deneris iščupa kao valjan lik primena one teze da je Deni buduća Luda kraljica, glavni zlikovac u priči.

Kako god, čini se da se Deneris najzad usmerila ka Vesterosu. Još samo da joj Gvozdenrođeni dostave flotu.

I gotovi smo s GoTovanjem za ovu nedelju. Kako je vama legla epizoda? Volite li kada radnja malo uspori, ili vam više odgovara akcijom nabijen narativ? Navijate li za Lanistere protiv vere, Tajrele protiv Lanistera, a Deneris protiv svih? I da li biste vi kleknuli pred osvajačem na zmaju? Slobodno napišite šta vam je na umu, komentari upravo tome služe!