Ćutanje sa Endoom – utisci sa večeri japanske književnosti

U sredu, 20. juna, od 18,00h, održano je završno veče posvećeno japanskoj knjževnosti za ovu sezonu.  Već duži vremenski period, udruženje Taka Niš u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Nikola Tesla“ organizuje ovakve događaje.  Razgovor je bio posvećen piscu Šjusaku Endou, sa posebnim naglaskom na njegov roman „Ćutanje“.

Ovo je bio prvi put da prisustvujem ovakvom događaju u Nišu, ali se nadam da ću biti u mogućnosti da ispratim još mnogo njih ubuduće. Imala sam priliku da u intimnoj atmosferi uživam u živopisnom razgovoru ljubitelja japanske književnosti. Veče su vodile Milica Vučković, Ana Ubavić i Natalija Jovanović. Puna entuzijazma, Natalija mi je rekla:

„Naš glavni cilj je da japansku književnost predstavimo domaćoj čitalačkoj publici. Svi su čuli za Harukija Murakamija i njegove knjige jesu popularne, ali pored njih postoje desetine prevedenih romana pisaca od pre hiljadu godina do danas, a tu je i haiku poezija, kojoj smo posvetili jedno veče, koje je bilo verovatno najposećenije. Mnogi naši gosti, bilo oni redovni ili oni koji su došli prvi put, dođu na kraju predavanja da pitaju za ime pisca, posto su zainteresovani, u čemu i jeste poenta. Žanrovi i pisci su različiti, tako da ima nečega za svakoga.“

Izjavi se pridružila i Ana:

„Celokupni koncept knjizevnih večeri počeo je kao saradnja Milice Vučkovic i Natalije Jovanović. Ovoj predivnoj ideji sam se i ja priključila kasnije, jer su moja predavanja vezana za književnost bila vezana isključivo za dane Japana Japanniš. Izbor tema zavisi i od naših afiniteta i ukusa publike, sa kojom se takođe konsultujemo. Trudimo se da izađemo iz okvira tradicionalne japanske književnosti i da ponudimo svaki put nešto novo, da probudimo u ljudima upitanost, želju za istraživanjem i ljubav prema Japanu, a ne samo prema japanskoj književnosti.“

 

S leva na desno: Natalija Jovanović, Ana Ubavić i Milica Vučković

Što se mene tiče, sudeći po razgovoru kome sam prisustvovala, one su apsolutno uspele u svemu što su naumile. Sat i po vremena proletelo mi je kao tren i žao mi je što nije duže trajalo. Ipak, radujem se novim večerima koje su najavile da će početi od jeseni.

Veče je počelo tako što su nas uputile u istorijske okvire u koje je smešten roman „Ćutanje“. Natalija i Ana razjasnile su nam kako je izgledao sustret Japana sa hrišćanstvom i kako su se odvijali njihovi odnosi. Zatim smo imali priliku da kroz analizu dela saznamo nešto o stavovima samog Šusakua, o sukobima mišljenja o ispravnosti vere (hrišćanstvo vs. budizam), da razmislimo o borbi ljudskog i božanskog u čoveku i još mnogo toga. Milica nam je čitala delove romana koje je smatrala posebno značajnim. Razgovor je završila Ana, ističući jednu od poruka ovog dela, a to je važnost da ne volimo samo one ljude koji nemaju nikakvih problema, već da pronađemo ljubav za one koji u sebi ljubavi nemaju, za ljude koji nisu u stanju da vole nikoga, pa ni sebe.

Njihovo izlaganje je bilo toliko inspirativno i interesantno da sam uverena da su uživali i oni koji su pročitali knjigu, jer su bili u prilici da joj pristupe sa raznih strana, ali i oni koji nisu su sigurno bili zaintrigirani i poželeli da je se dočepaju što pre. Prisustvo ovakvim večerima budi u čoveku novu prirodu i želju za razvojem, zato ih preporučujem svakome ko želi da se duhovno obogati.

Student japanologije, volonter udruženja Sakurabana od 2013.godine, član Tima 28.