Još jedna godina, još jedan CoD. Activison ne prestaje svoje štancovanje CoD igara, a ovaj put, nakon što su videli veliki uspeh BF1 prošle godine, Sledgehammer je dobio zadatak da se vrne korenima i dobu Drugog Svetskog Rata koje nismo videli još od World at War-a. Pošto i ptice na grani znaju šta je CoD i šta je Drugi Svetski Rat, nećemo se doticati toga. Ovaj deo recenzije neće sadržati mnogobrojne kontroverzije viđene u multiplejeru, pa ako ’oćete dramu, čitajte MP odsek.

 

 

Ono što je nekad bila znatno bitnija stvar u CoD igrama je kampanja. Već duži niz godina dobijamo neke prilično sporedne i loše pričice(sa prilično visokobudežtnim kastingom), pa sada je teško ne zapitati se da li nas i ovde isto čeka. Za veliko čudo – ne. Ove godine, pored toga što ponovo možemo rokati naciste iz dragog nam PPSh-a ili Tompsona, dobijamo nakon dugo vremena priču sa likovima koji zapravo imaju dobro napisanu ličnost i odlično odrađenu karakterizaciju. Priča prati redova prve klase – Ronalda „Crvenog“ Danijelsa, pešadinca američke vojske i kampanja konkretno počinje na sudbonosni Dan D, tj. na dan početka ofanzive zapadnih snaga na obalu Normandije. Da, kampanja ima one „blokbasterske“ momente sa eksplozijama, ludnicom opštom i slično, ali što se tiče samog toka – ovo je povratak korenima koji su odlikovali WaW ili CoD 2. Nažalost priče istočnog fronta nema, što je velika šteta, ali je na fascinantan način prezentovan napredak redova Danijelsa i njegovih prijatelja u jedinici ka reci Rajni.

 

 

Svi likovi imaju prošlost koja je u dovoljnoj meri izražena, tokom kampanje za sve njih ćete početi da brinete i generalno svako ima svoje osobine i mane koje se ponekad i izraze u samoj borbi. Igra ne štedi na grafičkom prikazu brutalnosti rata i da se lako videti masa krvi, razbacanih udova i unutrašnjih organa. Same misije, pored standarnog puškaranja imaju takođe veoma zanimljive momente(skoro svaka), gde se malo odmiče od standarnog CoD intenziteta, kao što je npr. misija gde vodite vodju pokreta otpora u Parizu maskiranu kao nemačku sekretaricu i njenog kamarada britanca prerušenog u nemačkog oficira baš u fazonu poznate serije „Alo, alo“, sa ciljem da se inflitrirate u generalštab nemačke vojske u centru Pariza. Kampanja ima dosta brutalnih momenata, prati priču jednostavnih ljudi u ratu i odlično to prikazuje, a uz sve to održava umerenu raznolikost tokom misija, i tokom tih 6 sati ćete uživati, pogotvu ako vam je nedostajao klasičan tok radnje iz starih CoD igara.

 

 

Što se tiče grafičke podloge, igra izgleda veoma lepo. Facijalne animacije likova su odlične i vrhunski se mogu videti emocije na njihovim licima, na šta sama igra baca fokus neretko. Ipak, nađe se tu i tamo pokoji grafički bag i pokoja mutiljava neučitana tekstura, ali to će se valjda ispraviti u nekom od narednih pečeva. Pored toga, igra ima neke umerene probleme sa optimizacijom i responzivnošću kontrola, gde se može desiti da igra ne „čita“ kontrole koje unosite pa možete završiti hodajući u nekom smeru nesposobni da se zaustavite ili potpuno zaleđeni u mestu, sve to dok oko vas teče haos rata. Ovo može biti iritantno, jer se javlja i na jačim konfiguracijama. Efekti su odlični i filmski odrađeni, da već ne govorim o cutscenama koje su vrhunske.

 

 

Gejmplej je za nijansu sporiji nego u prošlim instalacijama, što je logično s obzirom na doba u kom se igra nalazi. Ipak, održava standardan osećaj franšize, gde puške imaju minimalan trzaj, gde je quickscope-ovanje moguće i sve što ide uz to. Uz to, kampanja ima jedinstvene elemente gejmpleja, gde se prvo može videti povratak health bar-a, prvi put još od prvog CoD-a, a gde se lečite health kitovima koje nalazite na ubijenim neprijateljima ili u okolini. Takođe, vaši saborci imaju različite sposobnosti koje možete iskoristiti da vam dobace dodatnu municiju, granate, komplet prve pomoći ili čak da pozovu napad minobacača na određenu poziciju ili označe pozicije neprijatelja. Stealth elemenata ima dosta i uveden je čak i detekcioni metar nalik onome u Assassin’s Creed igrama i sličnim, što je za svaku pohvalu, jer ovih sekcija ima dosta, što dodatno ulepšava tih šest sati koji će vam biti potrebni za kampanju. Gejmplej će se nekome svideti, a nekome ne. Lako se da primetiti da je Sledgehammer ovde napravi korak ka BF1 tempu igranja, što možda privuče neke nove igrače, a neke stare veoma lako odbije.

 

 

Zvučna podloga je prilično standardna za ovakvu igru. Pored veoma lepih zvučnih efekata, bombi, koraka, aviona i tenkova, neke puške zvuče malko monotono i previše slično, ali to je uvek bio slučaj kada govorimo o CoD serijalu. Glasovna gluma je vrhunska i daje dodatnu težinu već veoma dobro napisanim karakterima(dobro napisanim za standarde ovakvih igara, i dalje postoje neki likovi koji su premalo odrađeni i zbrzani). Ukratko, većina onoga što se očekivalo.

 

 

Na kraju, ovo je prijatno iznenađenje što se tiče singlplejera FPS šutera koji već neko duže vreme kaska u mraku što se tiče singlplejera. Ipak, kampanja, iako standardne dužine za franšizu, i dalje je prekratka i oseća se jaz nepostojanja priče na istočnom frontu i propuštene prilike za jedan veoma lepo upakovan i kompletan proizvod sa 10+ sati igranja. Najveći problem jesu poneki karakteri koji su donekle zbrzani i dobar deo bagova i gličeva koji će se valjda popraviti u najkraćem roku kroz neki peč. A što se tiče multiplejera – to je već posebna priča, ona dakako zanimljivija, s obzirom na kontroverzu kojom odiše već neko vreme. O tome čitajte ovde.

Handa

Student softverskog inženjerstva. Voli drljava japanska kola, video i društvene igre i kvalitetne mimove.