Samo par dana nas deli od Beokona, verovali ili ne! Uz pregršt zanimljivih tribina, imaćemo priliku i da se družimo sa raznim gostima, kao što je  ICONOCLAST*! Ova talentovana dama koja nam dolazi iz Mađarske je jedna veoma uspešna kosplejerka koja je predstavljala svoju rodnu zemlju na mnogim međunarodnim takmičenjima, gde je šarmirala sve prisutne neverovatnom sposobnošću da napravi kostime samo na osnovu opisa iz knjiga. Ono što nju izdvaja iz mase je njena neverovatna ljubav prema serijalu ,,Igre gladi“. Naime, ona je napravila svaki kostim Ketnis Everdin koji se pojavio u serijalu! Zavalite se u vaše fotelje, uzmite čaj ili toplu čokoladu i uživajte u ovom intervjuu!

AR: Kako nam se bliži Beokon, ovdašnja publika jedva čeka da te upozna! Ali, pre nego što se to desi, da li bi nam ispričala nešto o sebi?

I: Morala bih da kažem da sam veoma znatiželjna osoba. Volim da budem takva, uz sve prednosti i mane koje idu uz to. Uvek sam bila takva u detinjstvu i zadržala sam tu osobinu. Lično mislim da je to jedan od glavnih uslova za uživanje u životu. Sve me je interesovalo, svakih nedelju dana bih volela da se bavim nečim drugim kad odrastem, ali, zasigurno je opstala jedna stvar, a to je umetnost. Pohađala sam časove crtanja i istorije umetnosti. Kasnije sam saznala da je lepa umetnost zaista divna, ali nekako mi se više dopalo da koristim stvari kako bih stvorila nešto novo, jer to ostaje kao deo našeg života i uvek sam smatrala da to dosta govori o osobi koja je to i napravila.
U srednjoj nisam spadala među kul klince. Koliko se sećam, moja odeća je bila grozna, sportska, dosadna i ružna. Trebalo mi je malo više vremena da počnem da gledam na sebe na drugačiji način.
Nešto kasnije sam shvatila da, iako delimično, tada je nešto novo krenulo da se razvija u meni.

AR: Kako si ti otkrila kosplej?

I: U srednjoj školi je postojala pozorišna sekcija gde su oni koji nisu bili toliko popularni mogli da se druže posle škole. Volela sam ih, kao i svako popodne koje smo provodili zajedno.
Ovog puta, ne samo da me je pozorište mnogo zainteresovalo, nego i film. I dalje me interesuju, ali sam tada morala da se skoncentrišem na učenje. Nakon toga nisam se dugo zadržala u modnoj industriji, jer sam shvatila da to i nije baš za mene, te nisam pronašla onaj čarobni sastojak koji čini posao uživanjem.
Igrom slučaja dobila sam priliku da radim na filmu sa Bredom Pitom koji se snimao u Budimpešti. To je bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu – bilo je veoma stresno i iscrpljujuće, ali sam tada shvatila da mi se pravljenje kostima mnogo dopada. ,
Jednom prilikom me je jedna prijateljica sa bivšeg fakulteta pitala da li mi se radi nešto zabavno, i ja sam, naravno, pristala, kao po običaju. Organizovala je kosplej grupu po imenu ,,Dizni princeze“ i pitala me je da li bih volela da im se pridružim. Te večeri sam tražila likove koji bi mi odgovarali i odabrala sam Megaru iz ,,Herkulesa“. Grupno smo se takmičile i osvojile smo prvo mesto u našoj kategoriji.
Mislim da je to bio trenutak kada sam shvatila šta je to što mi je nedostajalo. To je bilo pre 3 godine.

Kosplej počeci…Megara i družina

 

AR: Kada je o šivenju i preciznosti kod detalja kostima reč, nema ti ravnog, naročito kada je reč o Ketnis Everdin! Odakle dolaze ta strast i ta odlučnost? 

I: Mislim da preciznost kod detalja kostima i šivenja dolaze iz želje da saznam da li sam dovoljno sposobna da stvorim nešto na nivou originala ili ne. Ponavljam, znatiželja! Shvatila sam da mi to pomaže kod takmičenja, i to je još jedan razlog zbog kog sam odlučila da se oprobam u ovom polju.
Kada govorimo samo o Ketnis, njen lik mi sve ovo čini više živopisnijim. Zapravo, uvek sam se osećala kao da je ona pronašla mene. Ne toliko zato što smo veoma slične iznutra, već zato što je ona za mene jedan veoma bitan aspekt koji je izuzetno human i koji me vodi kroz nepravdu, kolika god bila.

 

ICONOCLAST* bi mogla svima nama da posluži kao inspiracija, zar se ne slažete?

 

AR: Hoće li ovo biti tvoj prvi put u Beogradu i koja su tvoja očekivanja?

I: Da, ovo će biti moj prvi put, i zanima me kako ću da reagujem na sličnosti sa mađarskom prestonicom. Videla sam samo slike vašeg grada, i mnogo liči na Budimpeštu.
Biću ovde samo 3 dana, tako da se nadam da će biti prilika za razgledanje, jer je to jedan od mojih omiljenih hobija.
Znam lično nekoliko srpskih kosplejera sa naših konvencija i svi oni su veoma posvećeni ovoj umetnosti i toliko su otvoreni prema drugima, što mi se sviđa.

AR: Šta bi poručila svim onim kosplejerima koji toliko žarko žele da urade kosplej omiljenog lika, ali su na kraju nezadovoljni krajnim ishodom.

I: Zavisi od toga da li taj neko želi da završi kostim ili ne.
Ako neko voli nekog lika i želi da ga oživi, mislim da bi trebalo da se obrati nekom kosplejeru (ili nekom profesionalcu ili krojačici) koji se mnogo više razume u tehnike neophodne za izradu kostima. Ako još uvek niste krenuli, pitajte kako da počnete. Iz mog iskustva, većina kosplejera je veoma otvorena za pomoć.
Ako ne želite da utrošite puno vremena u pravljenje super kostima, onda možete da angažujete nekoga da vam napravi one delove sa kojima imate najviše problema, a možda čak i ceo kostim.
Ako bi neko da se takmiči, i u ovom slučaju može da zatraži pomoć, ali, po mom mišljenju, 80%. kostima moraš da napraviš ti. To ne mora da znači da moraš sve sam da uradiš! Upravo zato postoji istraživanje – niko ne očekuje da se rodiš naučen. Ali, kada tražiš pomoć od prijatelja, to podrazumeva da ti on ili ona pomaže oko dela sa kojim se mučiš, a ne da ti radi ceo kostim.
Po meni, najbolja stvar koja ti može pomoći da postigneš savršene rezultate jesu slike – što više njih i što više uglova kostima! Posmatrajte kako se lik kreće. Ako ne nađete puno slika na internetu, onda skrinšotujte…budite kreativni i mnogo vodite računa o detaljima, jer oni čine neverovatne kostime. Moram da dodam da detalji utiču na usavršavanje vaših veština ako ponovo radite neke delove ili ako ih obnavljate. Trenutno to radim sa Ketnisinom venčanicom koju sam napravila pre 2 godine. Učestvovaću sa njom na takmičenju VIECC, zato što sam želela da upotrebim sve one veštine koje sam naučila tokom godina.

Andrea Resnik

Poliglota, budući italo – arabista, prevodilac, večni filozof i povremeni rejver.