Sezona godišnjih odmora je u punom jeku – pakuju se ležaljke, dušeci, kreme za sunčanje, šeširi, kantice i lopatice (neki i to vole), overavaju se pasoši. Kao moj letnji dar vama, čitaocima, poklanjam vam intervju sa pobednicima ovogodišnjeg Japanizma – Ljubicom Dolašević i Stormijem!

AR: Kako ste došli na ideju za vaš nastup?

S: Pre nekog vremena otkrili smo da delimo veliku ljubav prema bendu Versailles, njihovoj priči, muzici i estetici. Pogodilo se da je Kamijo bio moj prvi kosplej još dok nisam ni znao šta zapravo kosplej predstavlja, dok je Ljubica imala svoju prvu reviju inspirisanu upravo njihovim kostimima. Pre par meseci došli smo na ideju da ih moramo kosplejisati zajedno za neku priliku, a kada je rečeno da će za jubilarni Japanizam tema biti ponavljanje prvog kostima znao sam šta mi je činiti. Počeo sam da nagovaram Ljubicu da mi se pridruži, iako uopšte nije planirala da se takmiči. Hteli smo da nastupom prikažemo i objedinimo šta je bend postigao za 10 godina koliko postoji i da na najbolji mogući način prikažemo ,,stage persone” koje Kamijo i Hizaki imaju. Pogodilo se da je njihova desetogodišnica bila samo dan pre takmičenja što je dodalo još simbolike na ovaj divni projekat, a ujedno je bio i dobar adut da Ljubica pristane da mi se pridruži.

 

AR: Kako je tekla priprema vaših kostima?  

S: Najpre smo, kao i obično, dobro istražili sve reference i kostime kako bismo izabrali one najupečatljivije, a onda sve uklopili u lepu celinu. Odlučio sam da imam nekoliko kostima koje ću na sceni da promenim. Ljubica se lomila oko izbora Hizakijeve haljine, jer je trebalo dobro uklopiti izbor odeće sa ostatkom čitave priče. Najveći problem mi je predstavljalo to što sam morao da menjam i perike na sceni, ali je i taj problem bio uspešno rešen.

Mislim da će Stormi ostati večno upamćen po ovom poduhvatu…

Lj: Sledeća stavka je bila potraga za odgovarajućim materijalima i ukrasima koji njihovi kostimi imaju u izobilju. Srećom pa poznajem dosta fino snabdevenih prodavnica, te potraga nije predugo trajala. Otišla sam kući sa više od 100m raznih čipki za detalje i preko 10m materijala za svoju haljinu, a kako i Stormijevi kostimi imaju previše ukrasa, nije ni on mnogo bolje prošao.

Bogato, nema šta…


S: Svako je radio svoje kostime, ali, kako je Ljubica daleko iskusnija u šivenju od mene, tražio sam savete i radio sve šta treba da bi i moji ispali savršeni, jer nikad do sad nisam radio ovoliko komplikovane šivene kostime samostalno. Tri nedelje kasnije i nebrojeno pregledanih videa, uboda i opekotina na prstima, bacili smo se na višednevno isprobavanje nastupa kako bismo u potpunosti prikazali njihove likove.

Lj: Radila sam dosta sličnih odevnih komada i ranije, ali mogu reći da je ovo bio jedan od zahtevnijih poduhvata jer je sam kostim jako strogog kroja koji ne dozvoljava greške, a pritom sa puno detalja koje je trebalo uklopiti uprkos mojoj sitnijoj građi. Mislim da sam posle stotog metra ušivene čipke prestala da brojim koliko je još ostalo, ali bilo je puno neprespavanih noći. Što se nastupa tiče, što je ujedno i moj omiljeni deo kospleja, Stormi je došao sa osnovnom idejom kako bi nastup trebalo da izgleda, osmislili smo koncept, sredili muziku i ja sam odlučila da ga dodatno začinim kostimima za pomagače i scenografijom koja je obavezna na nastupima Versaillesa. Tako da smo uključili i asistente bez kojih naš performans ne bi izgledao dovoljno pompezno. I veliko hvala našim vernim pomoćnicima Kseniji, Deani, Suzani i Stefanu, volimo vas!

 

AR: Da li ste imali tremu pred nastup?

S: O da, ali pozitivnu! Ovo je bio prilično komplikovan nastup u kome je toliko toga moglo da pođe po zlu, ali srećom nije. Bili smo tačni, muzika se dovoljno dobro čula, asistenti su besprekorno sve uradili i bili dosledni likovima, a i imali smo divnu podršku publike sve vreme tako da je dosta pomoglo da se zaista osetimo ka pravi Kamijo i Hizaki.
Lj: Pozitivna trema je uvek dobrodošla, ali, kad sam začula ,,Tokatu i Fugu” u Hizakijevoj izvedbi, što je bio znak da treba da izađem na scenu, adrenalin je odradio dobar posao i više nisam bila Ljubica već Hizaki. Još uvek me boli leva ruka od uvežbavanja akorda na gitari, ali to je valjda recept za dobar nastup. Uvek treba dati sve od sebe.

 

AR: Hoćete li u budućnosti ponovo sarađivati na nekom projektu?

S: Mi već skoro 4 godine uspešno sarađujemo u okviru udruženja ,,Valinor” i ovo je bila simbolična potvrda te saradnje, ali DAP! Biće još mnogo mnogo lepih zajedničkih projekata, iako ćemo sada morati malo da ,,oladimo“ sa takmičarskim delom kospleja. Naravno, to ne menja ništa što se tiče nekih novih super kostima i druge saradnje van takmičenja, odnosno na događajima koje zajedno organizujemo ili na kojima smo gosti.
Lj: Stormi je moj čest ,,partner in crime”, ali smo se po prvi put zajedno takmičili i pokazali šta sve možemo kada se međusobno bodrimo i sarađujemo. Ja sam od samog početka, pre 7 godina, krenula da se takmičim kao grupni kosplejer. Prvenstveno, jer sam tako mogla da uradim više kostima za ekipu (a izrada kostima je nešto što najviše volim da radim), ali i zbog toga što se tokom grupnih nastupa publici pruža mnogo zanimljiviji performans. Drago mi je što sam se takmičila zajedno sa Stormi i odavno sam priželjkivala nešto slično!

Partners in crime

 

AR: Kako se Japanizam završio i kako svi možemo konačno da se opustimo, imate li neke planove za leto?

S: Što se mene tiče, do polovine avgusta planiram da se ne treznim, provodim vreme sa dragim ljudima i da pustim da se leto samo isplanira, jer su neplanirane stvari najbolje. Što se kospleja tiče, moram da editujem  mnogo slika i fotografišem još dosta svojih kostima, da sredim FB stranicu i da se posvetim malo internet promociji. Naravno, posvetiću se i izradi nekih novih kostima za jesen, ali je to tek u planovima.

Lj: Meni je glavni zadatak da tokom ovog leta završim sve pripreme i da se, napokon, venčam za svog drugog ,,partner in crime”-a. Obzirom da organizujem tematsko gothic/kosplej venčanje, ima mnogo toga da se završi i samo se nadam da će sve proteći u najboljem redu. Sa druge strane, čeka nas i Aniventura u Sofiji koja je ove godine postala ComicCon i za koji moram da spremim neke posebne kostime. Naravno, tu je igrom slučaja i neočekivano (najiskrenije) usledio i Grand Prix na Japanizmu, tako da moram pod hitno da radim na dodatnoj promociji svoje FB stranice kao i na novim kosplejevima koje ću prezentovati na MondoCon-u i VIECC Vienna ComicConu.  Za kraj bih samo preporučila svim domaćim kosplejerima da ne odustaju, i da se dodatno ugledaju na kosplejere iz inostranstva. Apelovala bih takođe i da dolaze na predavanja gostiju koje udruženje ,,Sakurabana” organizuje. To su neki ključni momenti za uspeh. Jer kosplej nije samo izrada kostima, već potpuno unošenje u lik i delo karaktera kojeg prezentujete. Zbog toga mi je velika čast što sam osvojila nagradu za performans, jer upravo je performans možda i najznačajniji deo samog kospleja. A to je ono što mnogi mogu da nauče od mog kolege Stormy, koji nas svaki put oduševi svojim interpetacijama.
Andrea Resnik
Poliglota, budući italo – arabista, prevodilac, večni filozof i povremeni rejver.