Oj pilići – ja sam još s mužem na letovanju u jednom divnom gradiću gde, između ostalog, odmaram i od interneta i društvenih mreža. Ali šta to vredi kad mi đavo ne da mira. Uspela sam da pronađem jednu jedinu lokaciju  na plaži na kojoj se, uz malo sreće, u određeno doba dana, ako držite laptop pod posebnim uglom, može u’vatiti malo interneta – dovoljno da se preuzme paket skrinšotova, i postavi tekst koji sam naravno uspela da iskucam u pauzama plivanja.

Znam, i ja sam zabrinuta za sebe.

Evo vam, dakle, ovonedeljnog GoTovanja, s manjim zakašnjenjem nego što sam se plašila.

A sad odoh nazad na plažu.

 

GoTovanje utorkom koje kasni

~ friški komentari na našu omiljenu HBO sapunicu sa golotinjom i zmajevima ~

 

Uz vas je Isidora, dežurni martinolog pri Sakurabani, lanisterski simpatizer ali Targarjen u duši, ljubitelj jakog dornskog vina, svadbi u koloru, i muškaraca koji ne znaju ništa.

 

Epizoda 02 – Stormborn

 

Disklejmer: Slede spojleri, ali ono kao, do sad je većina vas epizodu pogledala i dvaput.

 

Opšti utisak:

Scenario za drugu epizodu sedme sezone potpisuje veteran Brajan Kogman, čovek koga bije glas valjanog zanatlije, zaslužnog za neke od boljih momenata Gejmotrona. Fakat, izuzev akcione završnice, „Stormborn“ obiluje dijalozima. Nakon što smo prošle nedelje postavili pozornicu, figure počinju da se pomeraju na tabli, likovi koji su prethodnih šest sezona proveli na suprotnim stranama sveta konačno se prepliću, neki igrači bivaju pušteni niz slivnik – ali nije kao da će iko za njima plakati, i rasplet je na korak bliže. Ukupno, epizoda je dobro izbalansirana i upakovana. To što je sadržaj dotične ambalaže plitak i razvodnjen – posebno kada se uporedi sa Kogmanovim ranijim radovima, u sezonama koje su se još držale Martinovog pisanija – to nam je usud. I nema nam pomoći.

 

Na Dragonstounu, deo prvi:

Epizoda se otvara u rodnome zamku Deneris Targarjen, dok besni oluja baš kao u noći kada ju je majka donela na svet. Deni – vidno smorena jer joj je ružno vreme pokvarilo osvajačke planove – nervozno cupka kao razmaženo dete kome ne daju čokoladu pre večere, dok Tirion pokušava da je urazumi rečima da je jedno osvojiti svet, a drugo vladati njime. Deneris stoga odlučuje da čekanje prekrati tako što će za’ebavati Varisa. Koliko god da je napad neopravdan i ničim izazvan, argumenti koje Deneris iznosi jesu validni – a Varis se brani time da je sve učinio za dobrobit naroda, jer jebiga, neko i na narod mora da misli. Brže-bolje, evnuh se zaklinje da će biti odan Deneris vo vjeki vjekov jer se jedino ona dokazala kao vladar koji brine o narodu. Pitam se kako – dok je bila na vlasti, oslobodila je robove bez ikakvog dugoročnog plana, pobila aristokratiju bez suđenja, i gurnula Mirin u domaći terorizam, a grad je počeo da se oporavlja tek kada je Tirion došao da vadi fleke, sklapa sporazume, i šalje crvene sveštenice da se bave marketingom.

(Uzgred, šta se dođavola desilo sa Mirinom otkako ga je Majka zmajeva ostavila u sigurnim rukama Daarija Naharisa, kome pametan čovek ne bi dao ni nacrtanu ovcu da čuva? Možda je bolje da ne znamo.)

Nakon dotične rasprave koja je zaista delovala kao da se vodi iz dosade i duga vremena, Deneris i Varis se očekivano mire. A kad već pomenusmo crvene sveštenice, još jedan dežurni krivac ponovo je u igri – Melisandra se vraća na Dragonstoun, koji je pre nekoliko sezona napustila sa Stanislavom ubeđena u njegovu božansku prirodu i garantovanu pobedu. Pitam se da li joj je bar malo neprijatno.

Deneris dočekuje Melisandru raširenih ruku, a crvena sveštenica uvežbano kreće da mantra o tome kako je Bog svetlosti Majci zmajeva namenio posebnu ulogu u velikom ratu koji predstoji – njoj i Jovici Snežnom. Tirion na to spremno – malo previše spremno – skače da potvrdi kako je Jovica duša od čoveka, i eto, sve je skockano za susret poslednjih Targarjena, koji publika priželjkuje već previše dugo. Samo kad bi Deneris malo manje trenirala strogoću.

 

Na Severu, deo prvi:

Fast forvard u Vinterfel: Jovica, Sansa i Davos bleje na zidinama, nadziru kako nejač vedžba gađanje lukom i strelom, i diskutuju o pozivu na Dragonstoun koji je Tirion poslao u Denerisino ime. Iako ne poriče da je njen prvi muž posve pristojan čovek, Sansa je i dalje sumnjičava, dok Davos iznosi mudre opservacije kako Belohodačima škodi vatra, a paz’ slučajnosti, zmajevi bljuju vatru. Ipak, oboje se slažu da je put na Dragonstoun jednak zaletanju u zamku – ali Jovica ne deluje ubeđeno.

 

U Kraljevoj Luci, deo prvi:

Pritisnuta sa svih strana, Sersei od kuće Lanister, prva svoga imena, kraljica Andala i Prvih ljudi i zaštitnica tri od sedam kraljevstava, i dalje radi na projektu očajničkog na’vatavanja saveznika. Na tapetu je Rendil Tarli – prekaljeni vojskovođa, vazal kuće Tajrel, i još jedan od kandidata za oca godine. Sersei igra na njegov patriotizam, opanjkava Deneris iznoseći suvu istinu o tome kako se obračunala s mirinskom aristokratijom, i potpiruje ksenofobiju preteći hordama haosa i bezumlja koje je Deni nabavila u inostranstvu. Premda težak seronja, Rendil Tarli je čovek čvrstih principa koji ozbiljno shvata svoje vazalske zakletve, te Sersei ostaje kratkih rukava. Srećan njena da ima Džejmija.

Na moju neizmernu žalost, uprkos tome što je u drugoj polovini šeste sezone delovalo kao da je konačno došlo do pomaka, Džejmijeva karakterizacija ponovo je zapala u fazu zvanu Žikino kolo – dva koraka napred, dva koraka nazad, trese se i talasa, a sve vreme trupka u mestu. U novoj epizodi, opet je s obe noge u Serseinom taboru, spreman da na sve načine podupre sestru – makar to značilo da će Tarliju obećati položaje i titule ne bi li ga smotao na lanistersku stranu. Dok Rendil Tarli klima glavom već videći sebe kao novog Zaštitnika Juga, ja se pitam zna li Džejmi šta radi i imaju li D&D i najblažu predstavu kuda idu s njegovom pričom, ili su rešili da proćerdaju jedan od najboljih prošlosezonskih preokreta u karakternoj drami, i jednog od najboljih likova koje je Debeli ikada napisao.

 

U Starigradu, deo prvi:

Arhimeštar Profesor Slaghorn ide u vizitu bolesnicima vukući sirotog Semvela sa sobom. U ćeliji su kod Ser Džore – kome je, kako sad vidimo, bolest zahvatila veći deo torza, a neminovno pomračenje uma sledi za pola godine, optimistički. Sem pokušava da se umeša, ali Slaghorn blaziranim tonom u korenu seče sve njegove ideje. Pošto je Džora gospodin čovek, profesor Slaghorn mu ostavlja izbor da prekrati sebi muke i baci se na mač. Tek pred rastanak, Sem saznaje da je Ser Džora od Mormontovih – a po sjaju u njegovim očima, vidimo da neće tek tako dopustiti kralju Frendzone da se samoubije.

 

U Kraljevoj Luci, deo drugi:

Meštar Kajburn vodi Njeno kraljevsko visočanstvo u obilazak podrumskih odaja gde je pokojni kralj Robert bacio zmajske lobanje koje su za vakta Targarjena krasile prestonu dvoranu. Kajburn najpre drži valjano napisan monolog o Balerionu zvanom Crni Užas, najvećem zmaju koji je leteo nebom iznad Vesterosa, a zatim demonstrira da nije sedeo skrštenih ruku otkako ih je Rendil Tarli isprozivao da nemaju pojma kako će protivu zmajeva. Po njegovim nacrtima, stotine zanatlija radile su danonoćno ne bi li napravili sokoćalo koje lansira teška čelična koplja – a sudeći da je projektil koji je Sersei ispalila razbucao Balerionovu lobanju, time uništivši eksponat muzejske vrednosti i deo kulturne baštine Vestorosa, čini se da kuća Lanister i nije tako nemoćna u ratu protiv Majke zmajeva.

Ne znam šta vi mislite, ali po meni je Kajburn totalni MVP u Kraljevoj Luci – ne samo da nije zasrao ništa čega se latio, već se pokazao retko marljiv, kreativan i sposoban u iznalaženju rešenja koja će Lanisterima doneti preko potrebne poene prednosti. Jao si ga Sersei ako njega izgubi.

 

Na Dragonstounu, deo drugi:

Denerisino ratno veće zaseda – sve same žene, uz par momaka koji ih savetuju iz pozadine. Dame su prilično krvoločne – i Aša Jara Grejdžoj i Olena Tajrel i Grozna Žena iz Dorne zagovaraju direktan napad zmajevima na Kraljevu Luku. Srećom, čini se da je Tirionovo rihtanje ipak ostavilo traga na Deneris, te se zasedanje završava razumnim planom koji je smislen kako vojno, tako i politički. Tri se zaključka mogu izvući. Kao prvo, Tirionu sigurno nije lako da sarađuje sa Groznom Ženom koja se ponosi time što je otrovala Mirselu, njegovu ljupku i bezazlenu sestričinu – koju je upravo on poslao u Dornu. Kao drugo, od svih ljudi, čini se da Olena Tajrel najviše gura Deneris u to da „postane zmaj“ i preda se svojim ubilačkim porivima – da li zato što priželjkuje da celu Kraljevu Luku proguta pepeo kao odmazdu za sve što je Sersei uradila njenoj kući, ili jer su D&D nasumično odabrali to da ona bude đavolji advokat nasuprot Tirionovom glasu razuma. I kao treće, što se Emilija Klark više trudi da izgleda kao odlučna kraljica koja ne trpi gluposti, to Deneris deluje oholije i antipatičnije, a ja sve manje navijam za Targarjene na tronu.

Druga polovina ove sekvence odlazi na ljubavisanje koje niko nije želeo da vidi. Naime, narednih šest minuta – dragocenih šest minuta, u situaciji u kojoj je ostalo svega jedanaest epizoda do kraja serije – traći se na seks scenu između Sivog Crva i Misandei. Sa sve golotinjom – a dugo je vremena prošlo otkako su sise i dupeta poslednji put sevali u Gejmotronu. Ruku na srce, scena nije onoliko nepodnošljiva koliko bi mogla da bude – igra na kartu želje za intimnošću koja nije potpuno deplasirana u datim okolnostima – ali aj’ da budemo iskreni, koga je ovo još zanimalo?

Kontam ja da pravila Holivuda nalažu da se raji povremeno uvali i doza roman’tke, a u seriji gde su jedini stabilni parovi brat i sestra blizanci, ili punački Sem i njegova tunjava izabranica koje niko ne želi da vidi gole, i nije kao da su D&D imali baš da biraju. Ali šest minuta? Šest?

Zar su neke znatno zanimljivije sporedne linije radnje ugašene, a likovi počišćeni gvozdenom metlom, da bi se ovome dalo više prostora?

Pobogu.

 

U Starigradu, deo drugi:

Semvel Tarli jednostavno ne prihvata „ne“ kao odgovor. Iako mu je profesor Slaghorn vrlo rečito objasnio da nije otkrio rupu na saksiji „starim, zaboravljenim metodom za lečenje uznapredovale kamene bolesti“ i da je Jako Loša Ideja da to u sopstvenoj radinosti pokuša, naravno da se prvom prilikom ušunjao u ćeliju kod Ser Džore, rešen da ga izleči. Kao i prošle nedelje uz „endless loop of soup and poop“, i ova poseta Starigradu služi da nam bez ikakve potrebe, iz čiste obesti, prevrne stomak – kroz prste sam gledala kako Sem Džori na živo čupa sloj okamenjene kože dok pršti gnoj. Jebem vam mater, presela mi je večera.

 

U Krčmi na raskršću:

Arja Stark, na putu ka Kraljevoj Luci, zastaje na lokaciji koja je bila poprište mnogih ključnih događaja u Gejmotronu – ozloglašena Krčma na raskršću. Dok sa starim drugarom Hot Pajem razmenjuje recepte (što nas vraća na jednu od najgrđih nebuloza iz prošle sezone – otkad se to Arja iz hobija bavi kulinarstvom!?), Arja će prvi put posle dužeg vremena čuti dobre vesti: Boltoni su mrtvi, a Jovica je u Vinterfelu kao Kralj na Severu. Uz violinske zvuke muzičkog lajtmotiva kuće Stark, Arja okreće konja, i umesto da nastavi ka prestonici, upućuje se kući.

Iskreno, meni scena najviše vredi zbog Hot Paja – iako je debeo, miroljubiv i n’ume da se bori, momak je u pravu kada kaže da je snalažljiv baš kao i Arja, i da će preživeti šta god da se desi. Jebiga, ne nose svi heroji plašteve, neko treba i ’leba da mesi, a ja Hot Paju od srca želim sve najbolje. Pravda za male ljude.

 

Na Severu, deo drugi:

Jovica Snežni, Kralj na Severu, zaseda sa svojim vazalima. Obelodanjuje im da je dobio dve poruke – jednu od Sema da Dragonstoun leži na planini zmajskog stakla, drugu od Deneris da se smesta izvoli nacrtati na Dragonstounu. Premda celokupno severnjačko plemstvo, poučeno iskustvom, smatra da nije pametno da KINNIDANORTH putuje na Jug, Jovica se oglušuje o njihove savete i najavljuje da je već počeo s pakovanjem. U svom odsustvu, prepušta upravljanje Severom Sansi – što je ono što mene najviše i zanima, budući da bih baš volela da vidim kako će se ponašati gđa Lanister-Bolton sada kad su joj konačno dali vlast u ruke.

Scena koja sledi za mene predstalja najveće razočaranje ove epizode. Pred put, Jovica odlazi u vinterfelske kripte da se pozdravi s mrtvima, a u tom intimnom činu uhodi ga niko drugi do Maloprstić. Pred statuom pokojnog Boromira Neđe, njih dvojica će se žestoko sukobiti. Naime, Maloprstić, iz nekog samo njemu znanog razloga, otvoreno priznaje Jovici kako – da parafraziram – želi da kresne njegovu sestru.

Naravno da slede batine.

Kada sam u trejleru za drugu epizodu videla kako Jovica mlati Lorda Bejliša u kriptama Vinterfela, ponadala sam se da predstoji nekakav sočan preokret. Na primer, to da je Maloprstić baš pred put na Dragonstoun rešio da načne temu pravih roditelja gos’n Snežnog – na osnovu ranijih nagoveštaja, može se zaključiti da je Lord Bejliš i te kako upućen u tračeve o Lijeni i Regaru. Međutim, ništa od toga. Čovek je ’ladno rekao da se loži na Sansu – nešto što pravi Petir Bejliš, gospodar haosa koji stoji iza većine spletki koje su promenile Vesteros i pokrenule glavnu radnju, nikada ne bi uradio.

Kako sezone odmiču, čini se da je Maloprstić sve manje onaj sveprisutni manipulator s početka priče, a sve više jednodimenzionalni kripi čika čija je jedina funkcija da kripuje iz pomrčine i ugrožava Sansin integritet. I negde mi deluje očigledno da su ga D&D namerno sveli na tu prostu ulogu – jednostavno zato što nisu znali šta da rade sa igračem njegovog kalibra. A sada kad mu je jedina narativna funkcija da bude Sansin stoker, Petir Bejliš sve više postaje balast – i to upravo ona vrsta balasta koja se čisti gvozdenom metlom.

Tuga.

 

Negde u negderiji, na putu ka Severu:

Nisam fan razvoja Arje Stark, i to ne krijem. Nervira me što se gomila ljudi nekritički loži na Arju samo zato što je subverzivna akciona heroina. A D&D su, u želji da udovolje fanovima i Arju učine još prijemčivijom i popularnijom, otišli i korak dalje u pimpovanju neustrašive cice ubice, često na ušrtb zakona logike – te će tako Arja istranžirati ljudsko meso u pitu a da ne trepne, i otrovati punu salu ljudi sve držeći kul osvetničke govore. Man’te me sa tom plitkom karakterizacijom za ložane.

Arja Stark mi je zanimljiva samo u retkim trenucima kada vidimo njenu ranjivost, a upravo time nas je častila njena druga scena za večeras.

Susret sa Nimerijom, Arjinim jezovukom kome se svaki trag gubi u prvoj sezoni, autentično je emotivan. Podivljala Nimerija kao da je podsetila Arju na sve što je izgubljeno – porodica, dom, sopstveno detinjstvo. Arja zove vučicu da pođe sa njom u Vinterfel, na šta se Nimerija okreće i odlazi sa svojim novim čoporom. Arja šapuće – „That’s not you.“ To nije Nimerija, u smislu da to nije u njenom duhu – neće vučica ići za nekim kao kućni ljubimac, isto kao što svojevremeno ni Arja nije pristala da bude princeza koja veze goblene dok je ne budu udali? Ili to nije Nimerija, Arja se zajebala, to je neki drugi prerasli vuk, prava Nimerija bi pošla sa njom da joj pruži preko potrebnu utehu i zaleči usamljenost?

Verovatno i jedno i drugo. A Nimerija nikako nije mogla da ostane, nema se budžeta za CGI vukove.

 

Završnica:

Ne znam da li je uvodno prepucavanje između tri Užasne Ćurke iz Dorne namerno onako skrnavo napisano, ali uspešno nas je podsetilo zašto su Oberinove ćerke postale najomraženiji likovi od trenutka kada su se pojavile. Dok se njih tri prepiru u potpalublju, Aša Jara Grejdžoj flertuje sa Groznom Ženom, u sceni čija je glavni značaj podvlačenje bratsko-sestrinske dinamike između Aše Jare i Teona. Lezbejska ’vatačina, međutim, nije dugo potrajala – dornsko-grejdžojska flota je očigledno bila previše zauzeta lošim dijalogom da bi primetila da im se ’iljadu brodova strike Jurona približilo dovoljno da ih razbije k’o zvečku.

Sledi desetak minuta pošteno koreografisane pomorske bitke, u kojoj Juron ponovo dokazuje da zlata vredi taj stilista što ga je angažovao za mejkover između dve sezone, jer novi oklop mu baš do jaja stoji.

Prve koje će Juron zatući upravo su Užasna Ćurka broj 1 (ona s kopljem) i Užasna Ćurka broj 2 (ona s bičem).

Nešto mi jadno došlo kad sam videla da ’nako ginu. Ne jer će mi nedostajati – daleko im lepa kuća – nego zbog cele te propale ujdurme s Dornom. Pompezno uvedene u petoj sezoni, dok su gledaoci, još naloženi na Oberina, verovali da je Dorna jedno divno i zanimljivo mesto, trebalo je da se dopadnu publici, da budu Snažni Ženski Likovi™, seksi, opasne i kul. Publika ih je, međutim, dočekala na nož. I sad su žrtvovane tako da je i njihova smrt neka vrsta dodvoravanja gledaocima – sa sve scenom kad je broj 1 svojim kopljem zakucana za pramac, dok se leš broja 2 klati obešen o bič. Premda sam se i sama osmehula na prizor mrtvih glupača, ipak mi je takav potez D&D baš ’nako ciničan i bedast.

Poslednja scena epizode neprijatno je iznenadila mnoge. Suočen sa strika Juronom koji se dočepao Aše Jare, umesto da brani sestru, Teon udara u bežaniju i baca se u more. Koliko god svi priželjkivali da se Teon najzad pribrao i okrenuo novi list, trauma se ne briše gumicom, a Alfi Alen vrlo ubedljivo prodaje olupinu od čoveka kome, čim se suoči s realnom pretnjom, pucaju svi odbrambeni mehanizmi. Mučeni Teon, neće se on još skoro otarasiti Smrde. Čak ne mogu ni da se ljutim na njega – a živo me zanima kako će nakon ovoga on živeti sa samim sobom.

I tako – Juron je zveknuo konkurenciju za krunu Gvozdenrođenih i uputio se u Kraljevu Luku sa poklonom za Sersei, što bi očigledno bile Grozna Žena iz Dorne i Užasna Ćurka broj 3 (bad pussy). A nastavljamo sa GoTovanjem sledeće nedelje – ovoga puta po planu i pod kontrolom, u utorak ujutro.

 

Izvor slika: HBO