Prošle subote Bioware je na  E3 ekspou izbacio tizer za svoju novu igru Anthem.

Ista igra je tokom perioda pre-produkcije u njihovom studiju u Edmontonu bila poznata pod šifrom „Dilan“. Dilan kao Bob Dilan, jer je namera developera da kao istoimeni pevač, igra postane legenda žanra (i valjda eventualno dobije i Nobelovu nagradu). I dok je to hvalevredna, ako naizgled malo suluda ambicija, Anthem se pojavljuje neposredno nakon popriličnog neuspeha Mass Effect:Andromede. A čini se da to nije slučajno.

Nedavno sam prisustvovala konvenciji gde je panel o Knights of the Old Republic otvoren rečenicom „Ovo je igra napravljena pre nego što je Bioware propao“. Moram da priznam da sam prevrnula očima. Takve izjave se po internetu vrte već godinama i često su praćene desničarskim paranoičnim tiradama o tome kako  je BW propao zbog feministkinja koje hoće da svi ženski likovi budu ružni jer mrze muškarce, LGBT populacije koja inisistira na homoseksualnim/lezbejskim vezama u igrama jer mrze heteroseksualne muškarce ili, što je verovatno vrhunac internetske komedije apsurda,  zato što su zaposlili žene i crnce u studiju zbog političke korektnosti (podrazumeva se da ni žene ni manjine ne umeju da animiraju il programiraju kao beli muškarci). Naravno da možemo da zanemarimo penenje branitelje tradicionalnih „ona da rađa, on da progamira/igra video igre“ vrednosti, ali počinje da izgleda sve izvesnije da nešto ipak ne štima u kancelarijama ovog developera.

Pokazatelji da možda ima razloga za zabrinutost su se javili početkom ove godine kad je Bioware napustio Dejvid Gejdar, jedan od njihovih glavnih pisaca još od KOTOR-a, čovek koji je bukvalno osmislio Dragon Age univerzum. Ni mesec dana posle toga je usledio i odlazak Kameron Heris, koja ja radila na SWTOR-u, Dragon Age:Inquisition i Mass Effect:Andromedi, a verovatno najveće iznenađenje je bio martovski prelazak Grega Šlerfa, glavnog pisca Mass Effect:Andromede u Bungie i to nakon samo pet meseci rada u Bioware-u. Mnogi za ovo (kao i sve druge probleme koje imaju sa BW igrama, od recikliranih enterijera u DA2 do ozloglašenog kraja ME3) krive Elektronic Arts, kompaniju čija slika verovatno stoji u rečniku ispod fraze „zla korporacija“i koja je kupila Bioware 2007. EA ima lošu reputaciju zbog apsorpcije manjih kompanija, naročito indie developera i potonjeg otpuštanja radnika, a dve godine zaredom su čak dobijali nagradu za najgoru firmu na planeti. Doduše, u poslednje vreme su poprilično radili na tome da poprave svoj imidž i umile se gejmerima (što i nije tako lako jer svi znamo koliko agresivno osvetoljubive sitne duše fanovi video igara umeju da budu) i mada je teorija o gigantu koji guši kreativnost i dušu kompanija koje kupuje i gazi primamljiva iz ugla navijanja za Davida u borbi protiv Golijata, činjenica je i da se zli multinacionalni izrabljivači vode profitom i EA sigurno ne bi ubijao nešto što im donosi pare. Iako iz nekih suludih razloga developeri imaju tendenciju da kriju podatke o prodaji ko zmija noge, znamo da se Mass Effect trilogija sigurno prodala u više desetina miliona primeraka i da se jako dobro kotira na većini lista omiljenih igara.

Ali ni popularnost i omiljenost Mass Effect serijala nije uspela da spasi njegov poslednji nastavak.  Andromeda trenutno na Metakritiku i sličnim sajtovima ima najlošije ocene od svih Bioware igara, prodaja ide poprilično slabo  (već je na 50% popusta na Origin-u, Electronic Arts-ovom pokušaju da iskopira Steam), a bes i buka na forumima se ne stišavaju. Najveća frka se digla oko facijalne animacije, koja je već iznedrila milijarde meme-a. Ruku na srce, ona jeste loša, lošija nego u nekim  dosta starijim igrama, ali, da budemo iskreni, Bioware se na tom polju nikad nije baš proslavio. Kao neko ko je uložio 150 sati u ovu igru (možda je sad vreme da priznam da sam vatreni fan Mass Effect serijala), ja imam druge zamerke. Prva stvar koju primetite jeste definitvno skretanje ka konzolastom načinu igranja i pucačinama, nauštrb nekih rpg elemenata. Na primer, ne možete da taktizirate tako što ćete davati komande članovima svog tima već AI donosi te odluke pa možete samo da ih uperite u nekom pravcu i nadate se najboljem, što čii sve one moći koje ovise o sinergiji i kombinacijama porilično neupotrebljivim. Meniji su kontraintuitivni i preglomazni, inventar kabast i nepotrebno pretrpan gomilom različito imenovanog oružja koje se zapravo ne razlikuje mnogo, a krafting sistem je mogao da bude mnogo bolje osmišljen. Čini se da developeri nisu shvatili da VIŠE nije i BOLJE i da open world nije automatski uspešan i zanimljiv  ako ga ispuniš gomilom repetetivnih „idi tamo, pokupi ovo“ kvestova.  A i pored svega toga, vidi se da je ovo Bioware –ova igra. Uložženo je dosta truda u pisanje likova, univerzum deluje stvaran i naseljen ljudima svih rasa i nacionalnosti gde možete čuti bar desetak različitih akcenata od NPC-eva. Ovaj put imamo i ženske Krogance i Turijance, pa čak i Turijanku za člana posade, a vojskovđa kroganske kolonije je žena. Znam da određen broj igrača smatra takve stvari nevažnim, ali ja ne spadam u te i volim šarene, raznolike svetove. Igra čak, namerno i slučajno, daje i određeni komentar na temu kolonizacije, pošto se ceo zaplet svodi na to da su rase Mlečnog puta zapucale u daleku galaksiju jer tamo ima nastanjivih planeta, a sa domorocima su računali da se snađu po logici „Evo nas, mi smo mnogo kul, a sad nam dajte ključeve od svoje kuće“. Matični brod naših kolonista ima čak muzej gde hologrami za potrebe informisanja vanzemljskih domaćina cvrkuću opranu i ulepšanu istoriju Mlečnog puta kao carstva gde caruje drugarstvo i gde su svi međusobnoi ratovi bili samo majušni nesporazumi.Tako da na kraju Andromeda ostavlja utisak proizvoda sa potencijalom koji je nekako izošljaren na osnovnom mehaničkom, strukturalnom nivou i koji ne zna zapravo šta želi da bude.

E sad, tu dolazimo do priče o mučnom razvoju igre. Andromeda je prepuštena studiju u Montrealu koji je oformljen za potrebe pravljena Omega DLC-a za Mass Effect 3. I ako je to bio pristojan DLC, čini se da je čitava igra ipak bila preveliki zalogaj za ovu ekipu. Na površinu su ispolivale informacije o menjanju pravca igre na svakih par meseci, problemima sa Frostbite endžinom koji ne pogoduje RPG igrama, o premalom broju poslom pretrpanih animatora. Već sam pomenula da su menjali i glavnog pisca, gde je svaki od njih imao poptuno drugačiju viziju, a Kejsi Hadson, vođa projekta na celoj Mass Effect trilogiji je napustiop studio još 2014, odmah nakon što je najavio koliko je uzbuđen i srećan što se radi novi deo.  Neki od onih koji su radili na Andromedi navode i postojanje surevnjivosti između studija u Montrealu i Edmontonu, kao i nedostatak bilo kakave podrške glavnog studija koji je bio preokupiran svojom novom, epohalnom igrom. Ne može se izbeći utisak da je Andromeda ostala u senci Dilana koji je bio prioritet.

I stvarno Anthem izgleda uglancano u svakom pogledu, ali je u principu frankenštajnovski sklop Destiny-ja i Titanfall-a. I ma koliko „pravi gejmeri“ Bioware-ove igre podrugljivo nazivali simulatorima romansi, činjenica je da su njihove igre postale prepoznatljive po svojim sporednim likovima i odnosima koje igrač razvija sa njima, kao i po priči i mogućnosti donošenja moralnih odluka. Slažem se da je u pitanju pojednostavljena binarna moralnost, ali ljudi i dan danas prepričavaju kako nikako nisu mogli da žrtvuju Chargers-e u Dragon Age:Inquisition  ili kako su plakali nakon Mordinove smrti u Mass Effect 3. I kompanija koja se proslavila i ime izgradila takvim igrama kao svoj najbitniji projekat, zbog kojeg je zanemarila i poprilično ukopala svoju najprofitabilniju franšizu, najavljuje onlajn multiplejer open world pucačinu modelovanu po već postojećim multiplejer pucačinama? Možda će ta igra izgledati sjajno i verovatno će zaraditi brdo novca, ali ja po prvi put počinjem da verujem da Bioware  zaista propada. Ili da bar neće više postojati u onom obliku na koji smo navikli, niti praviti igre koje smo dosad od njih očekivali. I moram da priznam da mi je žao.