Pozdrav svima i dobrodošli u lekcije japanskog jezika na stranici geekovacha.rs.
Kako je ovo prva lekcija, mislim da bi jedan opšti uvod pre negoli pređemo (u ovoj istoj lekciji) na učenje bio poželjan.

 

Ikka Nippongo moji hiragana, katakana, kanji

 

Moje ime je Nemanja, internet nadimak -T-. Od danas ja ću biti sa vama kako bih vam približio japanski jezik i nadam se da će biti zainteresovanih.
Nakon predloga Yuspawna, dogovorili smo se da lekcije iz japanskog jezika budu redovne na ovoj stranici. Kako bih napravio malu razliku u odnosu na lekcije koje pišem za forum AnimeOverdose uneću određene izmene u lekcije namenjene ovoj stranici. Na ovaj način možete pratiti lekcije na geekovacha.rs i na anime-overdose.com paralelno i time videti različite opise, možda i neke iste, kao i objašnjenja.
Ove lekcije su nazvane „Nippongo no jugyou“ što u prevodu znači „Časovi japanskog jezika“. Prevod imate i kao ime teme. Od danas ću lekcije objavljivati pod ovim imenom. Na stranici AnimeOverdose-a možete pratiti lekcije nazvane „Nippongo o benkyou shimashou“ iliti u prevodu „Hajde da učimo japanski“. Smišljanje naziva mi nikada nije bila jača strana, pa su nazivi verovatno ne oliko interesantni. No, nije ni bitno. Najbitnije je da dobro sve naučite ako ste voljni za to.

Prvo, želim da vam objasnim strukturu lekcija i kako funkcioniše japanski jezik u osnovi i šta možete da očekujete od ovog jezika.

Lekcije bi trebale izlaziti jednom nedeljno i to nedeljom. Postoji više razloga za to. Prvi od razloga je što, iako postoje već neke lekcije koje sam pravio, potrebno mi je vremena da unesem određene izmene. Takođe, objektivno vreme za samostalno učenje lekcija jeste nedelju do dve dana. Lekcije neće biti kratke, zamislite da ste na privatnom času koji traje sat ipo vremena. Dosta stvari ćemo učiti po lekciji. Nakon što obradimo lekciju, sledeće nedelje će biti izbačen test koji će proveriti vaše znanje iz oblasti koju smo učili.
Neću vas maziti i deliti vam gradivo u sitne i male celine, da se razumemo, jer smatram da svako ko je voljan da uči japanski će učiti bez obzira što vidi dugačko i (ili) teško gradivo. Naravno, ne podrazumevam da ćete isto gradivo savladati samo pri jednom čitanju lekcije i da će vam uvek sve biti jasno. Zbog toga, ne želim da ove lekcije budu pasivne i jednosmerne. Nema nikakve svrhe da učite a da niste sigurni u to jeste li naučili dobro, razumeli i slično. Uz svaku lekciju postojaće određene provere znanja, kao što sam već naglasio. Ono što je meni lično veoma bitno, radi vase dobrobiti, jeste da znam gde ste pogrešili na tim testovima, kao i to da li vam je sve u lekciji bilo jasno. Najbolje bi bilo da ostavljate komentare ispod lekcija kada nešto nije jasno, a ispod testova svoje rezultate kao i problematične delove i pitanja vezana za odgovore ako nisu jasna ili se ne slažete. Uvek se može desiti da ja omanem, iz bilo kojeg razloga bez opravdavanja, u tome koji je tačan odgovor. Svi smo ipak ljudi. Zbog toga će nam diskusija biti bitna. Trenutno, dok ne osmislim neki pametniji vid komunikacije, ostavite komentare na ovoj stranici, kao što sam već rekao. Ako imate neku ideju za to, recite pa ćemo videti.
Takođe, ako znam vaše boljke uvek mogu dopuniti lekciju sa objašnjenjima ili dodatno napraviti lekciju koja će posvetiti pažnju posebno određenim kritičnim delovima.

Ono što od ovih lekcija možete da očekujete je sledeće:

  • Opšte razumevanje japanske kulture;
  • Proširivanje vokabulara japanskog jezika;
  • Obrazovanje u japanskoj gramatici;
  • Objašnjenje i tumačenje japanskih tekstova;
  • Mogućnost sporazumevanja sa govornicima japanskog jezka;
  • Razumevanje japanskog jezika koje ne pripada svakodnevnom govoru već televizijskom (objasnićemo razlike kada dođe vreme) kao i prevođenje istih (pre svega se misli na animee, mange, muziku, igrice, serije… sve što spada u „moe“ kulturu) i;
  • Osposobljavanje u čitanju i pisanju;

Naravno, sve ove karakteristike koliko god da zavise od mog načina predavanja, zavisiće i od vas. Moraćete biti spremni na samostalni rad.

Trudiću se da vam, za razliku od lekcija sa AnimeOverdose-a, na geekovacha.rs pravim lekcije koje će isključivo proširivati vaš rečnik specijalnim lekcijama koje će se samo time baviti. Originalno sam imao jednu ideju kako bismo to učinili i planirao u prvobitnim lekcijama da koristim japanske tekstove za učenje reči nakon što naučimo gramatiku. Verovatno da od te ideje neću pobeći ali ću ubaciti i lekcije koje će se baviti vokabularom, na primer, za putovanja, za konverzaciju u japanskom restoranu i slično.

Ono što trebate razumeti jeste da je japanski jezik veoma čudan u nekim aspektima i možemo ga podeliti (barem prema tome kako ga ja vidim, ovo nije oficijalna podela) na „opušteni“ japanski (pri čemu ova reč ne podrazumeva žargon, iako ćemo se i time baviti) i na oficijalni japanski. Oficijalni japanski iliti keigo što u bukvalnom prevodu znači „formalan jezik“ je tip jezika koji se koristi vrlo često u japanskom jeziku ali je dosta hladan jer postavlja barijeru između sagovornika. Možete ga zamisliti kao kada u srpskom koristimo zamenicu „Vi“ kako bismo se obraćali sa poštovanjem, ali japanski jezik ima celu listu pravila koja se odnosi isključivo na ovaj vid razgovora. Keigo nećemo detaljno obrađivati u početku, samo one stvari koje su vam bitne da biste razumeli govor u japanskim TV serijama, bilo da su igrane serije, animei ili nešto treće. Keigo ćemo raditi na najvišem nivou obrazovanja.

Kao i svaki jezik, potrebno je dosta vremena da ga naučite. Svaki jezik zahteva višegodišnje učenje. Na žalost, verovatno se nećete moći bez godinu dana učenja japanskog jezika pohvaliti da ga dobro znate, ali nije li isto i sa drugim jezicima? Ipak, japanski jezik ima svoje čari koje drugi jezici nemaju, što se može reći i za budalaštine na koje ćete samo u ovom jeziku naići.

U suštini japanski jezik ima samo dva vremena i ono što se obično kaže jeste da ima vrlo laku gramatiku. Gramatika jeste laka ako govorimo o nekim osnovnim principima, ali se mi nećemo zadržati na nivou varvarskog japanskog. Ne bi lekcije u tom slučaju imale svrhu, zar ne?

Ono što ja želim sa vama danas da obradim jesu osnove japanskog pisma.

Japanci koriste tri pisma pod nazivima (respektivno prema nastanku pisma) hiragana, katakana i kanđi. Osnovno japansko pismo jeste hiragana. Sve reči japanskog jezika, bez izuzetka se mogu napisati u ovom pismu. Zbog toga ćemo pridati veoma veliki značaj ovom pismu. U istoriji ovo pismo se nazivalo ženskim pismom, ali je preovladalo Japanom uprkos tome što u Japanu ne postoji, niti je kada postojao, kult matrijarhata.
Drugo pismo, kojem samostalni učenici japanskog jezika, a često i profesori, pridaju manji značaj i koje mnogi „fušere“ jeste katakana. Za razliku od osnovnog hiragana pisma koje je oblo, katakana pismo je ivičastije, da tako kažemo. U suštini ono se ne koristi toliko često. Sve imenice i pridevi japanskog jezik se mogu napisati u ovom pismu, mada nije ga preporučljivo koristiti u velikoj meri. Pisanje glagola ovim pismom je strogo zabranjeno.
Ipak, meni je veoma bitno da vi savladate ovo pismo kako ne bih morao stalno da objašnjavam čitanje znakova kada budemo radili rečenice. Ovo pismo se danas koristi za pisanje stranih reči, imena, ali i služi u funkciji italičnih slova, odnosno naglašava reč napisanu ovim pismom u rečenici (izdvaja je kao bitnu).
Treće pismo je ujedno i najteže pismo a zove se kanđi. Za razliku od prethodna dva, čije se pisanje i tečno čitanje može naučiti u periodu od jednog meseca (iako je jedno tromesečje preporučljivo za učenje ovog pisma), kanđi pismo je najveća boljka svih studenata japanskog jezika jer ćete morati da posvetite, ne par meseci, već par godina. Ovo pismo potiče od kineskog pisma i Japanci su ga preuzeli relativno skoro (relativno skoro u odnosu na vekove i milenijume korišćenja prvenstveno hiragane).

Danas, naš fokus neće biti na učenju kanđi pisma, iako bi tako lekcija sugerisala. Ono čime ćemo se mi baviti jese hiragana i katakana i to je ono što danas moramo da obradimo. Preporučljivo je da čitanje, barem hiragane, naučite do sledeće nedelje kako bismo mogli da napredujemo sa gradivom. Naravno, ne očekujem da stvarno sve naučite u roku od nedelju dana pa ću vam pomagati sa neoficijalnim pismom: romađijem.

Reč romađi dolazi od spojnice dve reči, jedne napisane katakanom, a druge kanđijem. Prva reč roma, napisana katkanom, dolazi od reči romanizacija. Drugim rečima ova reč sugeriše na pismo korišćeno u Rimu. Reč đi napisana je kanđi znakom koja označava slovo. Kada spojimo ove dve reči dobijamo odgovor na to šta je ovo pismo. Romanizovano pismo se koristi kako bi se objasnili zvukovi znakova i omogućilo čitanje istog ljudima koji ne umeju da čitaju ni hiraganu, ni katakanu, ni kanđi. Ipak, ne možete se osloniti na ovo pismo. Iako ga stranici koriste, Japanci to ne čine. Zbog toga, koristićemo ovo pismo kao sporedno pismo dok se malo ne uhodamo.

Iz razloga što često možete sresti verziju pisma koja ne uključuje slova ć, đ, š, koristiću dva prikaza, originalnu Hepburnovu romanizaciju prilagođenu engleskom jeziku kao i romanizaciju koju je Maja Dementhia odradila za srpski jezik koju sam od kada sam od nje video počeo da koristim u lekcijama.

Pre samog početka bitno je objasniti još jednu sitnicu. Prilikom pisanja japanskog pisma redosled linija pri pisanju znakova je vrlo bitan, barem Japancima. Shodno tome, okačiću slike za redosled pisanja. Ipak, što se mene tiče ne morate da učite takvu glupost (izuzev ako ne želite da pišete četkicom). Meni je lično neprirodan redosled linija pri kom oni pišu. Vi ćete videti kako vama više odgovara.
Takođe, poremetiću malo originalni redosled znakova u japanskoj azbuci kako bi vam bilo lakše da učite.
Ono što je još bitno da znate da japanski zvukovi, izuzev vokala i zvuka n, su složenice od dva ili tri zvuka.

Nakon ove uvodne i opuštajuće atmosfere, ne bi bilo loše da počnemo i da učimo nešto.
Naravno, zbog važnosti pisma prvo ćemo učiti… hiraganu.

Lista podela glasova:

  1. Vokali
  2. J zvukovi
  3. K zvukovi
  4. KJ zvukovi
  5. G zvukovi
  6. GJ zvukovi
  7. S zvukovi
  8. Š zvukovi
  9. Z zvukovi
  10. Đ zvukovi (I)
  11. T zvukovi
  12. Ć zvukovi
  13. D zvukovi
  14. Đ zvukovi (II)
  15. N zvukovi
  16. NJ zvukovi
  17. H zvukovi
  18. HJ zvukovi
  19. B zvukovi
  20. BJ zvukovi
  21. P zvukovi
  22. PJ zvukovi
  23. M zvukovi
  24. MJ zvukovi
  25. R zvukovi
  26. RJ zvukovi
  27. V zvukovi

Prvo ćemo obraditi vokale. U japanskom redosledu vokali se daju redosledom: a, i, u, e, o.
Prva kolona će biti hiragana znak, druga srpska verzija prema Dementhijinoj tablici, a treća kolona će predstavljati najčešće korišćenu Hepburnovu romanizaciju.

VOKALI:

[hiragana] Aあ а (а)

[hiragana] Iい i (i)

[hiragana] Uう u (u)

[hiragana] Eえ e (e)

[hiragana] Oお o (o)

 

J ZVUKOVI:

[hiragana] YAや ja (ya)

[hiragana] YUゆ ju (yu)

[hiragana] YOよ jo (yo)

 

K ZVUKOVI:

[hiragana] KAか ka (ka)

[hiragana] KIき ki (ki)

[hiragana] KUく ku (ku)

[hiragana] KEけ ke (ke)

[hiragana] KOこ ko (ko)

 

KJ ZVUKOVI:

きゃ kja (kya)

きゅ kju (kyu)

きょ kjo (kyo)

 

G ZVUKOVI:

が ga (ga)

ぎ gi (gi)

ぐ gu (gu)

げ ge (ge)

ご go (go)

 

GJ ZVUKOVI:

ぎゃ gja (gya)

ぎゅ gju (gyu)

ぎょ gjo (gyo)

 

S ZVUKOVI:

 

[hiragana] SAさ sa (sa)

[hiragana] SHIし ši (shi)

[hiragana] SUす su (su)

[hiragana] SEせ se (se)

[hiragana] SOそ so (so)

 

Š ZVUKOVI:

しゃ ša (sha)

しゅ šu (shu)

しょ šo (sho)

 

Z ZVUKOVI:

ざ za (za)

じ đi (ji)

ず zu (zu)

ぜ ze (ze)

ぞ zo (zo)

 

Đ ZVUKOVI (I):

じゃ đa (ja)

じゅ đu (ju)

じょ đo (jo)

 

T ZVUKOVI:

[hiragana] TAた ta (ta)

[hiragana] CHIち ći (chi)

[hiragana] TSUつ cu (tsu)

[hiragana] TEて te (te)

[hiragana] TOと to (to)

 

Ć ZVUKOVI:

ちゃ ća (cha)

ちゅ ću (chu)

ちょ ćo (cho)

 

D ZVUKOVI:

だ da (da)

ぢ đi (ji)

づ zu (zu)

で de (de)

ど do (do)

 

Đ ZVUKOVI (II):

ぢゃ đa (ja)
ぢゅ đu (ju)
ぢょ đo (jo)

 

N ZVUKOVI:
[hiragana] Nん n/m (n)

[hiragana] NAな na (na)

[hiragana] NIに ni (ni)

[hiragana] NUぬ nu (nu)

[hiragana] NEね ne (ne)

[hiragana] NOの no (no)

 

NJ ZVUKOVI:

にゃ nja (nya)

にゅ nju (nyu)

にょ njo (nyu)

 

H ZVUKOVI:
[hiragana] HAは ha (ha)

[hiragana] HIひ hi (hi)

[hiragana] FUふ fu (fu)

[hiragana] HEへ he (he)

[hiragana] HOほ ho (ho)

 

HJ ZVUKOVI:

ひゃ hja (hya)

ひゅ hju (hyu)

ひょ hjo (hyo)

 

B ZVUKOVI:

ば ba (ba)

び bi (bi)

ぶ bu (bu)

べ be (be)

ぼ bo (bo)

 

BJ ZVUKOVI:

びゃ bja (bya)

びゅ bju (byu)

びょ bjo (byo)

 

P ZVUKOVI

ぱ pa (pa)

ぴ pi (pi)

ぷ pu (pu)

ぺ pe (pe)

ぽ po (po)

 

PJ ZVUKOVI:

ぴゃ pja (pya)

ぴゅ pju (pyu)

ぴょ pjo (pyo)

 

M ZVUKOVI:
[hiragana] MAま ma (ma)

[hiragana] MIみ mi (mi)

[hiragana] MUむ mu (mu)

[hiragana] MEめ me (me)

[hiragana] MOも mo (mo)

 

MJ ZVUKOVI:

みゃ mja (mya)

みゅ mju (myu)

みょ mjo (myo)

 

R ZVUKOVI:
[hiragana] RAら ra (ra)

[hiragana] RIり ri (ri)

[hiragana] RUる ru (ru)

[hiragana] REれ re (re)

[hiragana] ROろ ro (ro)

 

RJ ZVUKOVI:

りゃ rja (rya)

りゅ rju (ryu)

りょ rjo (ryo)

 

V ZVUKOVI:
[hiragana] WAわ va (wa)

[hiragana] WOを vo (wo)

 

Naime ovo je lista hiragana znakova.

Kao što možete videti dao sam vam osnovne animacije redosleda pisanja znakova. Znakovi, poput hj glasova ili mj glasova i slično, nisu dati animacijski jer su oni sastavljeni od dva znaka čiji su načini pisanja dati.

Ono na šta bi bilo zgodno skrenuti pažnju jeste pojava određenih znakova koji odudaraju od grupe. Na primer u h grupi nalazi se zvuk fu. To nije greška. Dobro obratite pažnju na određene promene koje se mogu javiti u tabeli ovog karaktera.
Takođe, pogedajte animaciju i ispisani znak za znakove „sa“, „ki“ i „ri“. Različite su. Potrebno je naučiti obe verzije (sitna je razlika). Animacijski prikaz je tačniji u odnosu na onaj koji je kompjuter generisao. Kompjuter generiše stari način pisanja znakova za ova tri znaka. Razlog: nepoznat. Verovatno da je problem u tome što bi trebalo sve fontove ispravljati, što niko neće da uradi, očigledno.

Znakovi k i g su parnjaci. Dodavanjem dve crtice iznad znaka menjate mu početni zvuk, tako da obratite pažnju na taj detalj.
Pored crtica, postoje i kružići (samo za p zvuk). Verovatno će vas u početku buniti da li se zbog dve crtice, na primer, znak hi čita kao bi ili pi. Ja sam pamtio to na sledeći način: Portugalci su dolaskom u Japan bili zabunjeni jer u to doba nije postojao način da se razazna da li se znak čita kao hi ili pi pa su počeli da stavljaju kružice. Dakle Portugalija, početno slovo p. Ako vam ova anegdota ne pomaže da zapamtite kada se čita kao b a kada kao p, moraćete da pronađete neku drugu metodu vama svojstvenu.

Pored svega ovoga, vidite da postoje dva znaka za glas zu i dva znaka za glas đi kao i dve đ grupe.  Kada se šta piše utvrđeno je pravilnim pisanjem određenih reči. Ne postoji opšte pravilo.

Ostaje nam da damo još listu katakana znakova, koja je nešto duža.

Lista podela glasova:

  1. Vokali
  2. J zvukovi
  3. K zvukovi
  4. KJ zvukovi
  5. G zvukovi
  6. GJ zvukovi
  7. S zvukovi
  8. Š zvukovi
  9. Z zvukovi
  10. Đ zvukovi (I)
  11. T zvukovi
  12. Ć zvukovi
  13. D zvukovi
  14. Đ zvukovi (II)
  15. N zvukovi
  16. NJ zvukovi
  17. H zvukovi
  18. HJ zvukovi
  19. B zvukovi
  20. BJ zvukovi
  21. P zvukovi
  22. PJ zvukovi
  23. M zvukovi
  24. MJ zvukovi
  25. R zvukovi
  26. RJ zvukovi
  27. V zvukovi
  28. Specijalni znakovi

VOKALI:
[katakana] Aア  a (a)
[katakana] Iイ  i  (i)
[katakana] Uウ  u (u)
[katakana] Eエ  e (e)
[katakana] Oオ  o  (o)

 

J ZVUKOVI:
[katakana] YAヤ ja (ya)
[katakana] YUユ ju (yu)
[katakana] YOヨ jo (yo)

 

K ZVUKOVI:
[katakana] KAカ ka (ka)
[katakana] KIキ ki  (ki)
[katakana] KUク ku  (ku)
[katakana] KEケ ke (ke)
[katakana] KOコ ko (ko)

KJ ZVUKOVI:

キャ kja (kya)
キュ kju (kyu)
キョ  kjo (kyo)

G ZVUKOVI:

ガ  ga (ga)
ギ gi (gi)
グ gu (gu)
ゲ ge (ge)
ゴ go (go)

GJ ZVUKOVI:

ギャ gja (gya)
ギュ gju (gyu)
ギョ gjo (gyo)

S ZVUKOVI:
[katakana] SAサ sa (sa)
[katakana] SHIシ ši (shi)
[katakana] SUス su (su)
[katakana] SEセ se (se)
[katakana] SOソ so (so)

Š ZVUKOVI:

シャ ša (sha)
シュ šu (shu)
シェ še (she)
ショ šo (sho)

Z ZVUKOVI:

ザ za (za)
ジ đi (ji)
ズ zu (zu)
ゼ ze (ze)
ゾ zo (zo)

Đ ZVUKOVI (I):

ジャ đa (ja)
ジュ đu (ju)
ジェ đe (je)
ジョ đo (jo)

T ZVUKOVI:
[katakana] TAタ ta (ta)
[katakana] CHIチ ći (chi)
[katakana] TSUツ cu (tsu)
[katakana] TEテ te (te)
[katakana] TOト to (to)

Ć ZVUKOVI:

チャ ća (cha)
チュ ću (chu)
チェ će (che)
チョ ćo (cho)

D znakovi:

ダ da (da)
ヂ đi (ji)
ヅ zu (zu)
デ de (de)
ド do (do)

Đ ZVUKOVI (II):

ヂャ đa (ja)
ヂュ đu (ju)
ヂェ đe (je)
ヂョ đo (jo)

N ZVUKOVI:
[katakana] Nン n/m (n)
[katakana] NAナ na (na)
[katakana] NIニ ni (ni)
[katakana] NUヌ nu (nu)
[katakana] NEネ ne (ne)
[katakana] NOノ no (no)

NJ ZVUKOVI:

ニャ nja (nya)
ニュ nju (nyu)
ニョ njo (nyo)

H ZVUKOVI:
[katakana] HAハ ha (ha)
[katakana] HIヒ hi (hi)
[katakana] FUフ fu (fu)
[katakana] HEヘ he (he)
[katakana] HOホ ho (ho)

HJ ZVUKOVI:

ヒャ hja (hya)
ヒュ hju (hyu)
ヒョ hjo (hyo)

B ZVUKOVI:

バ ba (ba)
ビ bi (bi)
ブ bu (bu)
ベ be (be)
ボ bo (bo)

BJ ZVUKOVI:

ビャ bja (bya)
ビュ bju (byu)
ビョ bjo (byo)

P ZVUKOVI:

パ pa (pa)
ピ pi (pi)
プ pu (pu)
ペ pe (pe)
ポ po (po)

PJ ZVUKOVI:

ピャ pja (pya)
ピュ pju (pyu)
ピョ pjo (pyo)

M ZVUKOVI:
[katakana] MAマ ma (ma)
[katakana] MIミ mi (mi)
[katakana] MUム mu (mu)
[katakana] MEメ me (me)
[katakana] MOモ mo (mo)

MJ ZVUKOVI:

ミャ mja (mya)
ミュ mju (myu)
ミョ mjo (myo)

R ZVUKOVI:
[katakana] RAラ ra (ra)
[katakana] RIリ ri (ri)
[katakana] RUル ru (ru)
[katakana] REレ re (re)
[katakana] ROロ ro (ro)

RJ ZVUKOVI:

リャ rja (rya)
リュ rju (ryu)
リョ rjo (ryo)

V ZVUKOVI:
[katakana] WAワ va (wa)
[katakana] WOヲ vo (wo)

 

Specijalni znakovi:
ヴ va (va)
ヴィ vi(vi)
ヴ vu (vu)
ヴェ ve (ve)
ティ ti (ti)
テゥ tu (tu)
ディ di (di)
デゥ du (du)
ファ fa (fa)
フィ fi (fi)
フェ fe (fe)
フォ fo (fo)

Naime, prošli smo i kroz katakana listu. Što se tiče razlike između realnog i kompjuterskog prikaza znakova, ovde ne nailazimo na problem kao kod hiragane. Ipak, zbog potrebe pisanja stranih reči, grupa znakova koju sam nazvao specijalni znakovi postoje u ovom pismu. Moguće je napraviti bilo koji znak za potrebu pisanja strane reči u ovom pismu. Ipak, osnova pisma sadrži isti broj znakova i glasova kao i hiragana pismo.

Konkretno, najveći problem ovog pisma je njegovo slabo korišćenje. To je razlog da ga zaboravite (delimično) iako ga naučite. Jedini savet da ga ne zaboravite jeste da probate redovno da ga koristite, da kuckate nešto na računaru, pišete ručno i tome slično.

Još jedna bitna stvar je da obratite pažnju pri pisanju znakova so i n kao i znakova ši i cu. Ovi znakovi su veoma slični i lako ih je pomešati.
Kao što smo na hiragana znakove dodavali dve crtice ili kružić da im promenimo čitanje, isto to se čini i u ovom pismu.

Kako bismo lekciju, prema njenom imenu, u potpnosti obradili, popričaćemo malo o kanđi pismu.

Naime, danas nećemo učiti nijedan karakter ovog pisma, iako ćemo neke videti kroz primere, ali bilo bi lepo da popričamo o njemu i da popričamo o mitovima i zabludama koje se mogu naći na internetu vezano za ovo pismo.

Jedan od osnovnih mitova jeste, a njega ćete svakako prvog čuti, jeste da su kanđi znakovi piktogrami, odnosno nastali su od slika, predstavljaju neku sliku.

Velika je verovatnoća da u razgovoru sa Japancima postavljanjem pitanja da li je ova teza tačna da će velika većina odgovoriti potvrdno. Ipak, iako ima tu neke istine, svaki kanđi znak za sebe nije piktogram. Osnovno pitanje koje možemo postaviti jeste: „Kako prikazati sliku osećanja poput sreće, tuge, bola?“. Postoji mogućnost. Često se to radi kombinovanjem više znakova u jedan, ali u suštini onda on sam za sebe nije piktogram koji prikazuje nešto već je sklop piktograma kako bi označio celinu.
Ponekada, tumačenje znakova nije jasno i postoji legenda kako je znak nastao.
Ovo deluje kao jedna velika filozofija, ali upravo to ovo pismo i jeste, jer značenje kanđija se dobija kada se ukomponuje značenje različitih piktograma. Ipak, istina je da su svi kanđiji potekli od slika, samo što se to negde usput izgubilo.

Ako naučim da čitam japanski umeću da čitam i kineski s obzirom da je kanđi kinesko pismo je još jedan pojam koji kruži internetom.

Odogovor na ovo je poprilično jednostavan, a obrazložiću ga u sledećem mitu. Ne! Onaj ko ume da čita japanski neće moći da čita kineski.

Svaki kanđi znak u japanskom jeziku se može pročitati na bar dva načina. Vidovi čitanja se mogu podeliti na: kineski način čitanja i japanski način čitanja.

Ovo pitanje ima poprilično jednostavan ogovor. Istina je da se kanđiji u japanskom jeziku mogu čitati na više načina. Ipak, prva zabluda jeste da svaki znak mora imati bar dva vida čitanja. Postoje znaci koji nemaju takozvani japanski način čitanja. Inače, prema generalnoj podeli postoje dva vida čitanja on’jomi i kun’jomi pri čemu kun’jomi predstavlja japanski vid čitanja a on’yomi kineski vid čitanja. Surova istina je da se u velikom broju slučajeva kineski vid čitanja kanđija u japanskom jeziku se ne poklapa sa izvornim kineskim čitanjem.

Japanci su preuzeli kanđi od Kineza.

Ovo je činjenica zbog čega Kinezi često kažu da su Japanci ukrali i modifikovali njihovo pismo. Japanci koriste dosta manji broj kanđi znakova među kojima postoje, doduše omaleni broj znakova, znakovi koji ne postoje u kineskom jeziku i endemični su za japanski jezik i njihovi tvorci su Japanci.

Svi znakovi koje su Japanci preuzeli od Kineza su isti u oba jezika.

Ovo već nije tačno. Ovo važi kao činjenica za veći broj znakova, ali kako su oba jezika prošla kroz reforme postoje neke razlike u znakovima između dva jezika, konkretno Japanci su uprostili neke znakove u odnosu na Kineze i obrnuto.

Svaki znak u japanskom ima isto značeje u kineskom.

Takođe još jedna netačna činjenica.
Postoji obilje znakova čija značenja se ne poklapaju u oba jezika što je i za očekivati jer prilikom prisvajanja pisma od strane Japanaca dva naroda nisu govorila istim jezikom pa usled nesporazuma jedan znak ima dva različita značenja u dva jezika. Na prmer znak koji se koristi za tunjevinu u japanskom jeziku označava balon ribu u kineskom.

Svaki kanđi je sastavljen od kanđi radikala koji često podsećaju na znakove katakana pisma.

Svaki kanđi jeste sastavljen od takozvanih kanđi radikala. Van ovih radikala ne postoji nijedan drugi oblik koji bi se mogao pojviti u kanđiju. Ova stvar u mnogo čemu olakšava učenje kanđija. Ipak, nezgrapna stvar je ta da postoji čak 216 kanđi radikala. Nimalo lak posao to naučiti, pri čemu mali broj njih ima samostalnu ulogu pa je neophodno učiti i prave znakove. Ovo je nešto za studente japanskog jezika. Ipak, obradićemo i mi lekciju vezanu za kanđi radikale. Verovatno da postoje ljudi koji će smatrati to kao lakši vid učenja. Što se tiče druge konstatacije da znakovi kanđija podsećaju često na katakana pismo daću vam samo primer da reč ćikara koja označava moć je napisana kanđijem koji izgleda kao katakana ka znak, ili znak kući koji znači usta je pljunuti katana ro znak. Dalji primeri su nepotrebni.

Učenje kanđi pisma je preteško i gubjenje vremena.

Na ovo tvrđenje može se objektivno odgovoriti i pozitivnim i negativnim odgovorom. Ipak, kao neko ko zna kanđi moj stav je da je ovo pismo u pisanom jeziku veoma bitno zbog velikog broja reči koje se na isti način izgovaraju a imaju dijametralno suprotna značenja. Zbog toga, učimo kanđi i to je to!

Za sam kraj ove lekcije pozabavićemo se primerima vezanim za sva tri pisma.

Za ovaj deo lekcije uspeo sam da pronađem isečke mange, ni manje ni više nego popularnog serijala „Attack on Titans“ originalnog naziva „Šingeki no Kjođin“. Tražio sam mangu koja je popularna pri čemu ima furiganu, koja nam je potrebna za ovaj deo lekcije i našao sam odgovarajuću stvar. Naravno, vi ne znate šta je furigana, pa pre negoli pređemo na primere, objasniću.

Furigana je drugi naziv za hiraganu koja se nalazi u specijalnoj službi. Furigana se piše na najčešće tri načina, iznad kanđija, sa njegove leve ili desne strane. Retko kada ćete je sretati ispod kanđija, ali nije ni tu zabranjeno je pisati.
Naime, već ste se sa furiganom susreli u ovoj lekciji, čak ste i sva tri pisma videli. I to sve se nalazilo na jednom mestu a to je… uvodna slika (vratite se na početak teksta pa proverite da li vam sada nešto na slici barem poznato deluje). Hiragana (veoma malih dimenzija) koja stoji iznad, ispod ili sa strane od kanđija naziva se furigana. Furigana objašnjava način čitanja napisaog kanđija. Namenjena je prvenstveno mladim Japancima čija kanđi fioka znanja nije baš popunjena. Naravno, i mi je možemo koristiti tako da nam pomogne pri učenju. Pošto vi još uvek ne možete čitati hiraganu napraviću sledeće prepiske sa primera slika: prvi red (originalni tekst sa slike zamenom kanđija sa hiraganom ili katakanom – kako bismo oba vežbali); drugi red (čitanje na srpski način); treći red (čitanje na engleskom – romanizacija); i kao četvrti red (prevod). Da, ispisaću i prevod i sve će to biti uvod i prikaz u ono što nas tek čeka. Prevod nam nije neophodan u ovoj lekciji, ali mislim da bi vam mogao pružiti barem zrak nečega interesantnog u moru slika koje nećete razumeti, ali biće lepo da se na njih vratite jednom kada provežbate samostalno malo hiraganu i katakanu pa probate da ih pročitate.
Inače, u japanskom jeziku se sve piše spojeno. Ne postoji razmak. Ja ću razmake praviti neko vreme dok se ne uhodate sa čitanjem i razumevanjem celina (za to će biti potreban malo zavidniji rečnik i gramatika).

Rečenice ćemo pisati redosledom: od desna ka levo.

 

Primer 1:

Shingeki no Kyojin

 

Rečenica 1:

その ひ じんるい わ おもいだした
Sono   hi     đinrui       wa    omoidašita
Sono   hi      jinrui       wa   omoidashita
Tog dana se čovečanstvo prisetilo.

Rečenica 2:

ヤツら に しはい されて いた きょうふ お・・・
Jacura   ni     šihai     sarete      ita      kjoufu       o…
Yatsura ni    shihai    sarete      ita      kyoufu      o…
Strah je njima preovladao…

Rečenica 3:

とりかご の なか に とらわれて いた くつじょく お・・・
Torikago  no   naka    ni   toravarete      ita     kucuđoku   o…
Torikago  no   naka    ni   torawarete     ita     kutsujoku   o…
Unizno se drže unutar ptičjeg kaveza…

 

Primer 2:

Shingeki no Kyojin primer 2

Rečenica 1:

だいいちわ にせんねんご の きみ え
daiićiva         nisennengo     no   kimi     e
daiichiwa        nisennengo     no   kimi     e
Prva epizoda: Dve hiljade godina pre tebe

Primer 3:

Shingeki no Kyojin primer 3

Natpis (velika dva kanđi znaka u levom uglu):

きょじん
Kjođin
Kyojin
Titan

Rečenica 1:

にんげん お ほしょく する そんざい。
Ningen      o     hošoku    suru     sonzai.
Ningen      o    hoshoku   suru    sonzai.
Stvorenja koja se hrane ljudima.

Rečenica 2:

ちのう わ ひくく、 ひと お たべる いがい の せいたい わ あまり しられて いない。
Ćinou   va   hikuku,   hito     o     taberu      igai       no       seitai        va   amari     širarete       inai.
Chinou wa  hikuku,   hito     o     taberu      igai       no       seitai       wa   amari   shirarete      inai.
Osim toga što jedu ljude i ne zna se gde borave, nema mnogo podataka o njima.

Rećenica 3:

たいちょう わ いっぱん に 3m~15m ほど と され、 じんるい の つくった かべ お こえて
Taićou       va      ippan       ni       3m~15m       hodo     to    sare,       jinrui      no    cukutta    kabe    o    koete
Taichou     wa      ippan      ni       3m~15m       hodo     to    sare,       jinrui      no   tsukutta   kabe    o     koete
Visina ovih stvorova kretala se od tri, pa čak i do petnaest metara. Čovečanstvo je izgradilo zid kroz 

くる こと わ ない と されて いた が、 ある ひ ちせい お かねそなえて 50m こす 
kuru  koto   va    nai      to   sarete      ita      ga,      aru     hi      ćisei       o     kanesonaete     50m    kosu
kuru  koto  wa    nai      to   sarete      ita      ga,      aru     hi     chisei      o     kanesonaete     50m    kosu
koji se ovi stvorovi ne mogu probiti. Ipak, jednog dana, stigle su informacije da postoji džin koji je i 

きょたい  お ゆう する 「ちょうおおがた きょじん」 が しゅつげん した。
kjotai          o      juu     suru     „ćouoogata          kjođin“     ga      šucugen       šita.
kyotai         o      yuu    suru     „chouoogta         kyojin“      ga     shutsugen   shita.
visok pedeset metara i izvio se iznad zidina. Taj „Mega-glomazni džin“ se iznenada pojavio.

*napomena, znak je znak otvorenih navodnika, a znak 」za zatvorene navodnike

Nakon što smo videli par primera, pokalo ćemo da objasnimo neke stvari, a u ovom primeru gde je neophodno objasniti šta predstavlja znak ćemo početi odatle. Kao što se da videti, ovo po izgledu jeste identičan znak cu つ ali ne i po veličini. Moglo bi se reći da je njegovo mladunče. Ipak, ovaj znak sam po sebi ne nosi nikakav glas. Učićemo kada se on pojavljuje, ali za sada nam je bitno šta on predstavlja. Naime, kada se ova beba cu っ znak pojavi u reči to znači da slog (ili slogovi) koji mu prethode se na tom mestu oštro završavaju. Sve pre njega se treba dinamično izgovoriti a kada se dođe do njega napravise kratka pauza pri čemu se reč izgovori do kraja.
Na primer za reč ippai slovo i treba da bude izuzetno oštro. Nakon toga se pravi sitna pauza koja treba da bude gotovo neprimetna, nakon čega se izgovara pai.
U romanizaciji se ova pojava piše tako što se dva puta napiše suglasnik koji sleduje iza ovog znaka. U primeru ippai, znak praćen  počinje u izgovoru sa slovom p pa se zbog toga slovo p napiše dva puta, odnosno pp. Obratite pažnju da je ista situacija i u reči cukutta gde je dupliran suglasnik t jer on sleduje nakon znaka .

Takođe, kada pričamo o izgovoru, bilo bi dobro onda naglasiti i sledeće pojave koje ne samo što su se javile u ovoj rečenici već i u prethodnim. Naime, svi zvukovi japanskog jezika su veoma meki. Zbog toga š kakvo mi imao u japanskom ne postoji. Previše je tvrdo. Približan glas bi bila crnogorska verzija ovog zvuka. Ipak, kada budete govorili, gledajte da što mekše izgovarate zvukove.

Ipak, ono što nam je sa romađi strane bitnije jeste pojava ou zvuka. Kada je zvuk o, bio on napisan samostalnim znakom za vokal o ili bilo kojim znakom koji je sastavljen od nekog suglasnika i vokala o, dodavanjem isključivo vokala u nakon tog znaka označava da je na tom mestu dugouzlazni akcenat. Protivno srpskom jeziku, u japanskom jeziku se akcenat može naći bilo gde, na početku, na sredini, pa čak i kao poslednji slog reči. Ovo pravilo važi i u rečima poput juu, odnosno, ako imamo znak za vokal u koji prati, kao i u prošlom slučaju za ~ou, ili vokal u ili znak za združeni zvuk nekog suglasnika i vokal u, tada se na tom mestu takođe koristi dugouzlazni akcenat.

Specijalan slučaj predstavlja pojava dva zvuka o jednog za drugim. Primer se takođe može videti u ovoj rečenici, a nalazi se skriven u reči ćouoogata. Naime, ova reč ima deo ou, koji smo već objasnili da na tom mestu koristimo dugouzlazni akcenat. Ova je reč super da pokažemo da u japanskom jeziku reč ne mora imati akcenat ali može imati više od jednog. Naime, karakteristika oo zvuka jeste da se oba izgovaraju kada se nađu jedan nakon drugog, opet prema pravilu da vokal o prati znak koji ili je drugi vokal o ili neki združeni znak suglasnika i vokala o, pri čemu se na oba zvuka koristi dugo uzlazni akcenat. Zbog toga bi ova reč imala tri akcenta u sebi. Prvi je na zvuku ou, dugouzlazni, još jedan je na prvom sledećem o, istog tipa, a treći dugouzlazni akcenat na sledećem glasu o.

Kada govorimo o akcentima, tada bi znak  mogao da predstavlja mesto kratkosilaznog akcenta u reči. Može se i na taj način dati objašnjenje za izgovor.

Takođe, postoji još samo jedan glas koji se do sada pojavljivao i takođe se nalazi u ovoj rečenici, a primer za to jeste reč ćisei.
Naime, ako je zvuk e, bilo u kombinacji sa nekim suglasnikom u obliku jednog znaka ili samostalni vokal, praćen slovom i i zadovoljava uslov da se nalazi na kraju reči, u suprotnom ovo pravilo ne važi, na mestu gde se nalazi spoj ei izgovara se samo e pri čemu se koristi dugosilazni akcenat (po pravilu, nećemo uvežbavati dijalekte za sada, bilo bi suludo).

Ostaju nam još tri bitne pojave koje ćemo prikazati kroz sledeći primer.

 

Primer 4:

Shingeki no Kyojin primer 4

Rečenica 1:

とにかく この まま じゃ いけねぇ・・・
Tonikaku kono mama đa      ikenee…
Tonikaku kono mama ja       ikenee…
Kako god okreneš ne može više ovako…

Rečenica 2:

たてる か アルミン?
Tateru  ka    Arumin?
Tateru  ka    Arumin?
Možeš li ustati, Almine?

Rečenica 3:

ごめん めいわく かけた。
Gomen  meivaku    kaketa.
Gomen  meiwaku   kaketa.
Izvini što sam te zabrinuo.

Rečenica 4:

こうえい と ごうりゅう する
Kouei       to     gourjuu     suru
Kouei       to     gouryuu    suru
Stražnja garda se sastavlja.

Rečenica 5:

アルミン!
Arumin!
Arumin!
Almine!

Rečenica 6:

コニー いく ぞ
Konii     iku    zo
Konii     iku    zo
Koni, stižem!

Rečenica 7:

おれたち わ ぜんしん めいれい だ・・・
Ore-taći     va     zenšin         meirei      da…
Ore-tachi  wa    zenshin       meirei      da…
Naređeno nam je da nastavimo napred…

Kroz ovih sedam rečenica, koliko god one bile kratke, možemo uočiti tri interesantne stvari.

Krenuvši redom, za našu diskusiju bitna je prva rečenica iz razloga što se javlja . Kao i u slučaju sa znakom  i ovaj znak  možemo nazvati beba znak znaka e. Ipak, za razliku od  mali znak  se koristi i može javiti samo ako mu prethodi e zvuk, bio on u obliku vokala ili združenog znaka vokala sa nekim suglasnikom, kao što je kod nas slučaj. Njegova uloga nije ista kao uloga  znaka. Koristimo ga da bismo produžili zvuk e. Drugim rečima on naglašava dugouzlazni akcenat na slogu koji mu prethodi. Takođe, ne može se javiti ni na početku ni u sredini reči. Uvek se javlja na kraju. On nije književni, odnosno nije definisan gramatičkim pravilima već govornim.
Bebe znakovi ぁ, , , imaju istu ulogu kao i ぇ.

Druga bitna stvar, pogtovo govorna, javlja se u rečenici broj dva.
Iako se verovatno javila u svakoj rečenici do sada, sada ćemo objasniti šta nismo. Naime zvuk u u japanskom jeziku kada se kombinuje sa nekim suglasnikom u jednom znaku, ne važi ako se govori o napisanom vokalu u, je mesto preko kojeg se brzo prelzi jezikom, taj zvuk u se gotovo ne izgovara. Na primer, reč Arumin bi se izgovorila pre kao Armin. Ovo pravilo se u najvećem broju slučajeva ne primenjuje ako je zvuk u na završetku reči, na primer reč tateru iz iste rečenice. Takođe, ovo pravilo važi i za zvuk ši koji se najčešće izgovara sa samo š.
U ovoj istoj rečenici vidimo ime Armin u romanizaciji pri čemu u prevodu stoji Almin. Okej, razjasnili smo zašto nema zvuka u u prevodu, ali zašto je l zamenilo r nismo. Sad ćemo.
Ono što nismo napomenuli do sada jeste da se zvuk r u japanskom jeziku izgovara najčešće kao izgovaranje slova l sa govornom manom. Drugim rečima, zvuk koji je romanizovan kao r nije u suštini r već nešto između r i l zvuka. U japanskom jeziku suštinski ne postoji zvuk l. Stoga, pri transkripciji imena koristi se zvuk r. O ovome ćemo više učiti kada dođu pravila transkripcije stranih reči u japanski jezik na red.

Treća bitna stvar, prethodno sam sve ubrojao kao drugu, jeste objašnjavanje  u rečenici šest koja prati dva katakana znaka ko i ni. Ovaj znak  se javlja samo u katakani i poput beba znakova on nema svoje glasovno tumačenje već se prilagođava vokalu koji prati. U romanizaciji se piše još jedan isti samoglasnik umesto ovog znaka, a za izgovor ovaj znak predstavlja dugouzlazni akcenat na slogu koji mu prethodi. Može se pojaviti bilo gde u reči izuzev kao prvi znak, jer to ne bi imalo smisla. Uvek mora nešto da prati.

 

Primer 5:

 

Shingeki no Kyojin primer 5

Rečenica 1:

アッ
Aa
Aa
Ah!

Rečenica 2:

うぅ
Uu
Uu
Uh!

Rečenica 3:

その けっか が あのざま だ・・・
Sono   kekka    ga    ano-zama da…
Sono   kekka    ga    ano-zama da…
Taj rezultat je greška onog gospodina…

Rečenica 4:

ぼく の せい で エレン わ しんだ
Boku no     sei      de    Eren     wa   shinda
Boku no     sei      de    Eren     wa   shinda
Zbog moje greške je umro Elen

Rečenica 5:

ハァッ
Haaa
Haaa
Aaa!

U ovom primeru pokazali smo neku sumu stvari koje smo do sada učili. Znak ッ je beba ekvivalent znaka  koji prati katakana znake a ima apsolutno istu ulogu kao i . Ipak, kad smo govrili o ulozi ovog znaka rekli smo da prati ili znak koji je sastavljen od suglasnika i vokala ili sam vokal. U ovoj rečenici imamo slučaj da je sam vokal koji mu prethodi. Znak beba  je stavljen da označi da je oštar završetak. U pitanju je onomatopeja. Nije dranje u stilu „aaaaa“ kao u primeru うぅ jer je veliko u praćeno beba u što označava da je dug akcenat, već je kratko a, kao da kažete auć! Samo u ovakvim slučajevima se znak ッ pri romanizaciji piše sa još jednim vokalom.

U nekim daljim lekcijama objasnićemo zašto se nekada stavlja crtica, kao u rečima ano-zama ili ore-taći iz prethodnog primera. Apostrof, sa druge strane, koji ste već danas videli, nešto ranije u rečima kun’jomi i on’jomi služi da ukloni zabunu oko čitanja. Na primer, reč konjugacija. Kada je napišemo latinično nismo sigurni da li je zvuk nj ili je odvojeno n i j, kako jeste. Kako bismo označili razliku, u japanskom koristimo apostrof za to pri romanizaciji. Dakle, nije progutano slovo. Zamislite da sam napisao reč kon’jugacija. Da li je malo lakše pročitati reč na ovaj način bez zabune o ispravnom vidu čitanja?

 

To bi bilo sve što se tiče ove lekcije. Neću vas više maltretirati.

U koliko imate bilo kakvo pitanje da lekcija nije obradila, da vam nije jasno ili neko treće bilo kog tipa (izuzev da li će Sunce eksplodirati za milion godina; pitanja vezana za japanski dolaze u obzir, iako bih voleo polemiku prethodnog primera, ovo nije mesto za to), komentarišite kako bismo sve nedoumice razjasnili. Takođe, ako imate nekakve predloge vezane za lekcije postavite komenar. Danas je lekcija suvoparna ali gledaću da pravim lekcije što su zanimljivije moguće sa realnim primerima iz japanskih anime TV serija i mangi.

Sledeće nedelje vas propitujem! Drugim rečima imaćemo test! Spremite se!

Do tada, završiću ovu lekciju otrcanom frazom koja je bila zaštitni znak lekcija na AnimeOverdose-u a sada se seli i na Geekovachu:

Srećno učenje!

Test iz pisma